Dom novinara, ne dom UNS

Narednog četvrtka (7. septembra) u Beogradu se nastavlja suđenje po tužbi Nezavisnog udruženja novinara Srbije protiv Udruženja novinara Srbije, a predmet spora je podela zgrade u Resavskoj 28 u Beogradu gde je trenutno sedište obe organizacija. Istina, NUNS je u statusu neželjenog podstanara, a UNS se ponaša kao vlasnik.
Sudski spor traje bezmalo koliko i postoktobarski period. Predsednica NUNS Nadežda Gaće nada se presudi koja će omogućiti podelu zgrade u skladu s brojem članova.
Ideja o izgradnji Doma novinara Srbije datira još od osnivanja prvog novinarskog udruženja 1881. godine, ali je nedostatak novca bio nepremostiv bedem za novinarske entuzijaste. Tridesetih godina prošlog veka mnogi uglednici Srbije, među kojima su Nikola Tesla i Mihailo Pupin, te političari, književnici, umetnici, bankari, privrednici i anonimni darodavci, počinju da sprovode želju novinara u delo. Beogradska opština je novinarima poklonila plac površine 840 kvadratnih metara u tadašnjoj Frankopanskoj, potonjoj Ždanovoj, a danas Resavskoj ulici. Dobrovoljnim prilozima i kreditima po projektu mladog zagrebačkog arhitekte Ernesta Vajsmana tokom 1934. i 1935. sagrađen je Dom novinara Srbije.
Prilikom polaganja kamena temeljca uzidana je Povelja: „Za vreme vladavine Njegovog Veličanstva kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića, Jugoslovensko novinarsko udruženje – sekcija Beograd polaže danas, 15. jula hiljadudevetstotridesetčetvrte godine, kamen temeljac Doma beogradskih novinara. Ovaj dom se podiže pomoću Beogradske opštine i prilozima novinarskih prijatelja, a uz pomen onih novinara koji nisu dočekali ostvarenje svojih staleških ideala. Neka on budućim novinarskim generacijama bude škola u kojoj će učiti kako se služi istini, pravdi, narodu i državi“. (Izvor: Novinarski glasnik od 15. jula 1934)
Posle Drugog svetskog rata Dom novinara Srbije nacionalizovan je i dat na korišćenje državnoj agenciji Tanjug koja je u toj zgradi bila sve do 1976. godine. Skupština SR Srbije donela je 29. decembra 1976. godine Zakon o vraćanju Udruženju novinara SRS prava u pogledu KORIŠĆENJA I RASPOLAGANJA NEPOKRETNOSTIMA KAO DRUŠTVENIM SREDSTVIMA. (Izvor: Zakon objavljen u Sl. glasniku SR Srbije br. 56 od 31. decembra 1976)
Na osnovu Zakona o kulturnim dobrima Vlada Srbije 17. oktobra 1997. godine donela je ODLUKU o utvrđivanju Doma novinara Srbije u Beogradu za spomenik kulture. Tom odlukom utvrđene su mere zaštite ovog spomenika kulture, kako same zgrade, tako i okoline. I u ovoj odluci, u članu 2, stav 1. i u članu 3 piše da je ovaj dom u društvenoj svojini, na katastarskoj parceli broj 5116, K. O. Vračar. (Izvor: Tekst Zakona objavljen u Sl. glasniku Republike Srbije br. 51 od 13. novembra 1997)
Udruženje novinara koje je prema Zakonu iz 1976. bilo nosilac prava korišćenja i raspolaganja, u međuvremenu se raspalo na dva novinarska udruženja: Udruženje novinara Srbije i Nezavisno udruženje novinara Srbije. Ovo drugo udruženje nastalo je tako što je oko 200 novinara, revoltirano nepoštovanjem novinarskog kodeksa i neprofesionalnim ponašanjem uprave Udruženja novinara Srbije, početkom devedesetih istupilo iz UNS i osnovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije 26. marta 1994. U vreme burnih oktobarskih zbivanja 2000. predstavnici NUNS, predvođeni tadašnjom predsednicom Gordanom Sušom i članovima Izvršnog odbora, ušli su u napuštenu zgradu Doma novinara u kojoj je ostao samo domar. Međutim, pošto se rukovodstvo NUNS nije slagalo s praksom tzv. kriznih štabova, nastojalo je da se NUNS vrati u Dom novinara Srbije na legalan način.
Uz naknadnu saglasnost Upravnog odbora UNS, a na temelju presuda trećeg opštinskog suda do decembra 2000. i aprila 2001. NUNS se useljava na drugi sprat i sve do danas formalno je zakupac. Udruženje novinara Srbije se žalilo na presudu.
Ministarstvo pravde Republike Srbije 26. marta 2001. donelo je zaključak da pravo korišćenja i upravljanja Domom novinara imaju svi novinari koji su do sada upisani u registar Udruženja novinara do konačnog rešenja svojinskog statusa. Vladi Srbije je predloženo da hitno pokrene zakonodavnu inicijativu u cilju donošenja Zakona kojim bi se ukinuo Zakon o vraćanju Udruženja novinara SR Srbije br. 56 od 31. 12. 1976. (Izvor: Informacija Ministarstva pravde i lokalne samouprave sa zaključcima od 26. marta 2001)
U skladu s tim Vlada je četiri dana kasnije, 30. marta, usvojila ZAKLJUČAK kojim se podržava inicijativa NUNS da, u skladu s Poveljom Doma novinara, sva novinarska udruženja upisana u registar Udruženja novinara mogu koristiti prostorije Doma novinara do konačnog rešenja svojinskog statusa. Takođe, u ZAKLJUČKU Vlade Srbije se kaže da je potrebno hitno pokrenuti zakonodavnu inicijativu kojom bi se izmenio Zakon o vraćanju Udruženju novinara Srbije prava u pogledu korišćenja i raspolaganja nepokretnostima kao društvenim sredstvima. (Sl. glasnik SR Srbije br. 56 od 31. 12. 1976) O izvršenju ovog zaključka staraće se Ministarstvo pravde i lokalne samouprave. (Izvor: Zaključak Vlade Republike Srbije od 30. marta 2001. godine)
Valja još reči da do danas ministarstva pravde i finansija nisu ispunili obaveze iz Zaključka Vlade Republike Srbije od 30. marta 2001. godine. Dakle, nije napravljen, ili se negde zagubio Predlog Zakona kojim bi se izmenio prevaziđeni, komunistički Zakon iz 1976. godine.