26. Jun 2006
Nedavni konkurs za dobijanje nacionalnih radio i TV dozvola pokazao je pored ostalog i da je broj zainteresovanih emitera neuporedivo veći od raspoloživih mesta u srpskom etru. Za nepunu deceniju moglo bi se desiti obrnuto – da bude više prostora nego potencijalnih emitera. Takvu budućnost nude digitalni televizija i radio, nove tehnologije koje bi prema zaključku upravo završene Regionalne konferencije o radiokomunikacijama u Ženevi trebalo da zamene sadašnju analognu do 2015 godine.
Digitalna tehnologija podrazumeva i nova pravila igre i to je upravo suština skupa koji je trajao pet sedmica i na kome je učestvovalo 119 zemalja članica Međunarodne unije za telekomunikacije iz Evrope, Afrike i dela Bliskog odnosno Srednjeg istoka. Na ovoj Konferenciji u Ženevi donet je novi plan raspodele frekvencija. .
– Razvojem nove tehnologije bilo je neophodno napraviti novi plan TV pokrivanja odnosno raspodele frekvencija. Ideja tog novog plana je da omogući veći broj pokrivanja teritorije sa više televizijskih i radijskih programima – kaže mr Slavenko Rašajski, direktor sektora za radiokomunikacije Republičke agencije za telekomunikacije(RATEL) i jedan od članova naše delegacije u Ženevi.
Reč je o tehnologijama koje pružaju mogućnosti za efikasnije korišćenje radiofrekvencijskog spektra a u toj podeli zemlje susedi vode bitke za slobodne opsege. Konačna podela podrazumeva mnogo dogovaranja ali i računanja i strpljenja.
Jedan kanal a šest programa
– Mi smo u potpunosti realizovali planove sa kojima smo na ovaj skup došli. Naravno, osnovna ideja bila je da se u radiofrekvencijskom spektru obezbedi najveći mogući broj pokrivanja, odnosno mreža koje omogućavaju pokrivanje. Na konferenciji smo dobili osam pokrivanja cele teritorije države za digitalnu televiziju (jednu u VHF i 7 u UHF području) i to za portabl i mobilni prijem. Dobili smo i dva pokrivanja cele teritorije Srbije za digitalni radio (u VHF području) takođe za portabl i mobilni prijem. Sem toga za šire područje Beograda dobili smo još šest pokrivanja za digitalnu TV –navodi Rašajski i objašnjava:
– U pitanju su mnogo stroži kriterijumi kvaliteta prijema nego u slučaju fiksnog pokrivanja, kada uz pomoć antene na krovu pratite program. Ovo je nešto mnogo kvalitetnije i zahtevnije i omogućava gledaocu da u kolima na bilo kojoj tački teritorije Srbije, tokom 90 odsto vremena, prati radio i TV program.
Gledano iz ugla postojeće tehnologije, ova naprednija digitalna „dopušta da se na jednom postojećem televizijskom kanalu formira multipleks od 4 do 6 programa sa slikom studijskog kvaliteta, dakle kvalitetom današnje analogne televizije”.
– Kako smo dobili osam pokrivanja za celu zemlje, to znači da ovaj novi plan omogućava da cela teritorija države bude pokrivena sa 32 do 46 različitih TV programa. U Beogradu sa obezbeđenih šest pokrivanja, to bi značilo mogućnost postojanje od 56 do 84 televizijskih programa – kaže Rašajski.
Da bi se sagledali dometi buduće tehnologije valja podsetiti da u ovom trenutku samo RTS kao javni servis sa dva programa pokriva više od 90 odsto područja Srbije. Komercijalne RTV stanice koje su nedavno dobile nacionalne dozvole obavezne su da signalom pokriju 60 odsto teritorije Republike. Budući broj od 32 do 46 televizijskih programa, kaže Rašajski , pokrivaće kompletan prostor, dakle, imaće domet kakav sada imaju samo programi javnog servisa.
Iako broj mogućih TV i radio programa koje nudi digitalna tehnologija izgleda neverovatno veliki, posebno iz ugla sadašnjeg prebukiranog etra, navedeni broj međutim nije i konačan. Naime, mr Rašajski podseća da je pre četiri godine kada su zapravo počele pripreme za Konferenciju u Ženevi tadašnji stepen tehnologije dopuštao da se na jednom TV kanalu smeste dva do četiri programa, a sada je moguće upakovati i šest programa.
U narednih devet godina, dakle 2015, godine, kada je krajnji rok da se pređe na digitalnu televiziju, vrlo je verovatno da razvoj tehnologije omogući i veći broj TV programa. Zato je veoma realna pretpostavka da da će broj mogućih programa nadmašiti potražnju radiodifuznih emitera i biti iskorišćen za druge namene.
Nova tehnologija podrazumeva naravno i zamašna sredstva. Imajući i to na umu, objašnjava sagovornik, stručnjaci RATEL-a su pre skupa u Ženevi, pripremili plan raspodele TV kanala uključivši sve postojeće lokacije na kojima se nalaze radio i TV predajnici kako bi se bar trošak te infrastrukture izbegao.
Kod nas sada nema takvih TV prijemnika kaže Rašajski koji bi direktno primali ovu novu tehnologiju, ali kada dođe vreme postoji mogućnost da korisnici nabave adaptere za postojeće aparate. Njihova cena na tržištu sada je oko 30 evra. Gledaoci koji su priključeni na kablovski sistem, neće imati problema jer će kablovski operateri sami napraviti taj prelaz sa digitalnog na analogni signal, pa će ovi korisnici program moći da prate na postojećim TV aparatima bez dodatnog uređaja. Međutim kad je reč o digitalnom radiju ispomoć s adapterima nije moguća.
