Publikacija Okupacija u 26 meseci

Publikacija “Okupacija u 26 meseci”, u kojoj se u slici i reči negativno sagledavaju političke prilike u Srbiji nakon formiranja vlade Vojislava Koštunice, predstavljena je danas u Beogradu, u prisustvu kritički orijentisanih režisera sa prostora nekadašnje SFRJ.
Naslov publikacije u izdanju Centra za modernu politiku, inspirisan je filmom “Okupacija u 26 slika” (1978), čiji je autor, hrvatski režiser Lordan Zafranović prisustvovao današnjoj promociji u Centru za kulturnu dekontaminaciju. Kao reklama za publikaciju, u Centru je istaknuta i imitacija filmskog plakata, sa akterima današnje političke scene, a “u glavnim ulogama” su premijer Vojislav Koštunica i Ratko Mladić, haški optuženik u bekstvu. U ostalim ulogama, glumačkim ili “tehničkim” su, pored ostalih, predsednik Srbije Boris Tadić, ministar finansija Mlađan Dinkić, glavnooptuženi za ubistvo Zorana Đinđića Milorad Luković Legija, direktor Radiotelevizije Srbije Aleksandar Tijanić, mitropolit Amfilohije, članovi Radiodifuzne agencije (RRA), i mnogi drugi.
Prema rečima organizatora promocije, ono što je zajedničko Zafranoviću i njegovim kolegama Branku Baletiću, Janku Baljku, Milutinu Petroviću i Želimiru Žilniku jeste hrabrost da se suoči sa stvarnošću i da se preispitaju zločini u vlastitim sredinama. Zafranović je rekao da ga je “kritikovanje zla u vlastitoj sredini skupo koštalo” i da je to platio “izgonom iz vlastite sredine”. On je rekao da je bio razočaran prijemom “Okupacije”, “Pada Italije”, “Testamenta” i “Večernjih zvona”. “Bila je iluzija da će tim krikom neko biti upozoren. Rat se ponovio po istom scenariju”, ocenio je Zafranović i zapitao se kada će se već jednom shvatiti da autori koji kritikuju zlo u svojoj sredini zapravo rade u korist te sredine.
Srpski režiser Janko Baljak, poznat po dokumentarcu “Vidimo se u čitulji” ocenio je da je Zafranović imao višedecenijsku distancu prema zlu koje je opisivao, dok se današnjim autorima ta distanca smanjila – na mesece. On je ocenio da će filmovi, zbog ubrzanja vremena, možda morati da se snimaju dnevno, radi “borbe protiv kratkog pamćenja”.
Milutin Petrović je rekao da ga ne brine toliko što o zločinima ćuti politička elita, već što o tome ćuti politička elita, a Branko Baletić, autor “Balkan Ekspresa” je dodao da ni u Crnoj Gori nije bolje, ali da je tamo barem pobedila “građanska Crna Gora, bez topova i grobova”. Prema njegovim rečima, sada je treba da pobedi građanska Srbija.
Žilnik je ocenio da su “postfeudalni ratovi za Titovo nasleđe” problem svih Južnih Slovena, i da je Slobodan Milošević bio samo eksponent, čija se nomenkulatura predala 5. oktobra, uplašena od narodnog gneva. Međutim, prema njegovim rečima, nije došlo do rasklapanja te “kriminalne organizacije”, i posle ubistva Zorana Đinđića ona se vratila na scenu.
Banjalučki novinar Željko Kopanja, direktor “Nezavisnih”, ocenio je da Republici Srpskoj danas ne treba “bratski zagrljaj Srbije kakva danas jeste”, već kulturna i sportska saradnja.