22. Jun 2006
Učesnici okruglog stola o govoru mržnje zaključili su danas u Beogradu da je za sprečavanje te pojave neophodna odgovarajuća reakcija nadležnih, pre svega tužilaštva, ali i formiranje medijskog saveta koji bi skretao pažnju na govor mržnje unutar same novinarske profesije.
Na skupu “Kako sprečiti govor mržnje u medijima u Srbiji”, u organizaciji Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), predstavnici medija, vlasti i pravosuđa složili su se da su za govor mržnje odgovorni i određeni mediji i političari, koje treba uvek jasno imenovati i pokrenuti protiv njih odgovarajuće postupke. Učesnici rasprave ocenili su i da se govor mržnje može sprečiti pravovremenim reagovanjem javnosti i nadležnih, ukazujući da radikali više ne ponavljaju govor mržnje protiv Ivane Dulić-Marković nakon opšte osude i protesta zbog njihovog prethodnog ponašanja u skupštini. Član Saveta za štampu Medija centra i glavni urednik Radio Beograda Dušan Radulović rekao je u uvodnom izlaganju da govor mržnje “ne predstavlja pojedinačne pojave, već trend”. “Sada više nemamo samo prenošenje govora mržnje, već obrazac autorskih tekstova”, rekao je on, ocenjujući da postoji “duboka kriza uredništva”, ali i nedovoljna stručnost i profesionalizam novinara. To dovodi do potpune podele publike na deo koji slepo veruje i deo koji uopšte ne veruje medijima. Mirna Kosanović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (JUKOM), ukazujući na pravnu regulativu o govoru muržnje, rekla je da je njeno iskustvo iz sudske prakse u vezi sa tom pojavom poražavajuće.
JUKOM je podneo 12 tužbi protiv medija zbog govora mržnje, ali se sudovi proglašavaju nenadležnim ili oh odbijaju iz formalnih razloga. Ona je kritikovala i tužilaštvo zbog nereagovanja na slučajeve govora mržnje, ali je ukazala i na veliku odgovornost medija, kako u širenju, tako i u sprečavanju te pojave. Pomoćnik ministra kulture Miloš Janković podsetio je da je govor mržnje regulisan i zakonima o javnom informisanju i radiodifuziji, pored Krivičnog zakona i Ustava, ali je ocenio da bi za aktivnije suzbijanje te pojave bilo neophodan medijski savet, poput regulatornih tela kakva postoje u Nemačkoj i Švedskoj. On je najavio i zakonske izmene koje bi omogućile formiranje medijskog saveta, kao nezavisnog regulatornog tela, ali je naveo da ne može ništa konkretno da kaže, jer tek treba da se izjasni vlada.
Janković je rekao i da Ministarstvo kulture nema pravo da se meša u uređivačku politiku medija, a takođe je ukazao da bi na govor mržnje pre svega trebalo da reaguje tužilaštvo. Predsednik Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Aleksandar Lazarević ocenio je, međutim, da je Ministarstvo kulture nadležno za nadzor primene zakona i da bi trebalo da reaguje “ne plašeći se optužbi da se meša u uređivanje medija”. Ne slažući se sa ocenama da politička elita generiše govor mržnje, on je rekao da je potrebno navoditi imena pojedinaca, a takođe je naglasio važnost formiranja medijskog saveta, kao i predsednica NUNS-a Nadežda Gaće i predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić. Portparolka Vrhovnog suda Srbije Vesna Dabić rekla je da je u tom sudu od 2002. godine govor mržnje u najširem smislu zastupljen u 977 predmeta u vezi sa klevetom, od kojih 66 nije rešeno, kao i u 13 slučajeva u vezi sa uvredom, od kojih je pet nerešeno. Prema njenim rečima, u Vrhovnom sudu postoje i tri predmeta koja se odnose na izazivanje nacionalne, verske i rasne mržnje i netrpeljivosti, za koje je zaprećena kazna do osam godina zatvora. Žustru diskusiju izazvala je tvrdnja zamenika glavnog urednika “Kurira” Jovice Krtinića da se pojedini listovi, poput njegovog, unapred optužuju za govor mržnje. “Šta su uzori na koje mogu da se ugledaju novinari ‘Kurira’, ‘Presa’…, da li su to novinari koje nagrađuje NUNS ili Skupština grada Beograda?”, upitao je Krtinić.
Okrugli sto NUNS-a održan je uz podršku Ministarstva kulture.
