Malo interesovanja za probleme izbeglica

Učesnici okruglog stola „Mediji i izbeglice“ juče su u Beogradu kritički ocenili da Srbija pokazuje manju zainteresovanost za probleme izbeglica nego ostale zemlje u regionu, ali da tome najviše doprinose mediji koji vrlo često nestručno i loše izveštavaju. Negativnu ocenu o člancima posvećenim izbeglicama u štampanim medijima posebno je istakla novinarka nedeljnika „Vreme“ Jelena Grujić, koja se pozvala na analizu čak 9.000 tekstova objavljenih od 1990. do 2005. godine. Ona je na skupu koji je organizovao „Srpski demokratski forum“ u ime šest nevladinih organizacija-članica „Srpskog saveta za izbeglice“, ocenila da razlike u pisanju nezavisnih i „provladinih“ medija nisu postojale ni za vreme režima Slobodana Miloševića, a ni posle promene državnog ustrojstva. Grujićeva je istakla da je to „precizan odraz državne politike“ i da su izbeglice u tim tekstovima bile argument da se pokrenu različite političke teme ili napravi senzacionalistička priča. Izbeglice su, prema njenim rečima, tretirane kao objekat, a ne kao subjekt političkih rešenja. „Krajnje je mali broj tekstova, gde je realno predstavljena tema povratka izbeglica, a u medijima vlada nezainteresovanost za produbljivanje te teme“, istakla je Grujićeva, dodavši da je ta slika tek malo bolja posle 5. oktobra 2000, ali još uvek nedovoljno i nestručno obrađena. Učesnici okruglog stola, među kojima su dominirali predstavnici nevladinih organizacija koje se bave problemima izbeglica, istakli su da se o izbegličkim pitanjima uglavnom govori po „zatvorenim krugovima“ i da bi građanski sektor trebalo više da se angažuje na sopstvenoj promociji, saradnji sa medijima i komunikacijom sa javnošću. Bilo bi, kako je ocenjeno, od izuzetne važnosti i da se oformi specijalizovan medij koji bi se bavio izbegličkom populacijom.