Ne primenjuju se medijski zakoni

Ključni zakoni u oblasti medija u Srbiji – o radiodifuziji, javnom informisanju, dostupnosti informacijama i oglašavanju, ne primenjuju se u punoj meri, a na razne načine politika još ima moć nad medijima, ocenjeno je na raspravi o primeni medijskih zakona u Srbiji, održanoj u Medija centru. Na skupu, u organizaciji Centra za podršku medijskim inicijativama i Fondacije Konrad Adenauer, profesor prava Vladimir Vodinelić ocenio je da Savet Republičke radiodifuzne agencije “nije u stanju da se potčini Zakonu o radiodifuziji” i ocenio da hoće da ga promeni prema sebi, navodeći da je Savet RRA izradio nacrt izmene tog zakona koji sadrži 44 člana, dok sam zakon broji 130. Novinar Nebojša Spaić ocenio je da je ipak bolji “bilo koji (predsednik Saveta RRA Nenad) Cekić nego ministar” Dragan Kojadinović, dok je predsednik Odbora Skupštine Srbije za kulturu i informisanje Aleksandar Lazarević rekao da će, ako je bilo grešaka u radu Saveta RRA, o tome odlučiti sud. “Nije naša ingerencija da menjamo Savet RRA i ističem da je ovo prvi put da u Srbiji imamo nezavisni medijski organ koji štiti zakon”, rekao je on, kritikujući pritom način zabrane rada BK televizijie Ukazano je i na neophodnost obezbeđivanja instrumenata nadzora za primenu zakona o javnom informisanju i oglašavanju. Jedan od autora nacrta Zakona o radiodifuziji Rade Veljanovski ocenio je da trogodišnje odlaganje sprovođenja tog zakona i njegove kasnije izmene pokazuju da vlasti posle 5. oktobra nikada nisu istinski prihvatile primenu evropskih standarda u medijskoj sferi. On je ponovio stav da je odluka o privremenoj zabrani emitovanja BK televizije doneta po zakonu, ali da je način na koji je to učinjeno bio loš. Dejan Milenković iz Komiteta pravnika za ljudska prava je ocenio da je jedino nezavisno telo koje dobro radi u Srbiji institucija poverenika za dostupnost od javnog znacaja, odnosno poverenik Rodoljub Šabić.