06. Apr 2006
Nezavisno društvo novinara Vojvodine izražava najdublje ogorčenje i gnušanje zbog činjenice da mediji u Srbiji nisu našli za shodno ni da spomenu da se danas navršilo 14 godina od početka rata u Bosni i Hercegovini. O tome ne žele da pričaju ni oni mediji koji su u pripremi i podršci agresije na Bosnu odigrali ključnu ulogu.
Oni novinari koji su bili perjanice ratne propagande i pripreme genocida i danas u Srbiji zauzimaju visoke uredničke funkcije. Nakon takozvanih demokratskih promena od 5. oktobra 2000. godine izostala je lustracija u novinarstvu. Novinari-ratni huškači tuže i dobijaju presude za povredu časti i ugleda. Pitamo se: koje časti i kojeg ugleda? S druge strane, izostala je krivična odgovornost tih “novinara” za najteža krivična dela vezana za ratne zločine i genocid. Pošto je reč o krivičnim delima koja ne zastarevaju, NDNV je uvereno da će pravda kad-tad stići počinioce ovih medijskih zverstava.
Umesto toga, u današnjim novinama čitamo kolumne i feljtone inženjera genocida i etničkog čišćenja, “senzacionalne priče” o naoružavanjima nekih novih “neprijatelja” koji žele da nas “zatru”. Dokle uopšte može da traje priča o tome da je celi svet protiv nas, dok smo samo mi u pravu? To je ravno psihijatrijskom poremećaju. Pitamo se da li zaista još neko veruje u to, sem onih koji to pišu i izmišljaju, u nameri da prikriju prljave tragove svoga bogaćenja, preko leševa ljudi.
Držanje čitave jedne zemlje u unutrašnjem medijskom mraku ipak ne može da sakrije činjenice koje ceo svet zna, koje su dokumentovane i dokazane. U ratu u Bosni i Hercegovini stradalo je više od 100.000 ljudi, stotine hiljada su ranjene, a milioni su raseljeni. Glavni grad Bosne i Hercegovine, Sarajevo, bio je pod opsadom gotovo četiri godine, a opsadu su vršile snage Vojske Republike Srpske, uz veliku pomoć zvanične države Srbije, koja “u ratu nije učestvovala”. Opsada Sarajeva je najduža opsada jednog grada u modernoj istoriji. Na grad su dnevno padale hiljade granata, a poginulo je više od 11.000 ljudi, od čega 1.700 dece.
To su činjenice koje ne može da sakrije nijedan medijski mrak, nijedan “viši interes”, kako se sada predstavlja odbrana SCG pred Medjunarodnim sudom pravde u Hagu, po tužbi Bosne i Hercegovine za agersiju i genocid. Uporno odbijanje da se prizna učešće u tom ratu, plan o podeli BiH, kao i odbijanje da se Hagu isporuče glavni injženjeri genocida, Karadžić i Mladić, još jednom svedoče da je i aktuelna politička, ali i medijska elita Srbije priznala da je bila i ostala saučesnik u propaloj i bolesnoj politici “velike Srbije”, etničkih čišćenja i genocida.
NDNV
