05. Mar 2006
Fond za otvoreno društvo pokrenuo je inicijativu “Budućnost informisanja na manjinskim jezicima u Srbiji – ka optimalnom i održivom modelu”, u okviru kojeg sprovodi istraživanje o položaju i stanju u medijima u Srbiji koji u svom programu pored srpskog imaju i emisije na manjinskim jezicima. Kako se navodi na internet sajtu Fonda na adresi www.fosyu.org, razlog za pokretanje ovakve inicijative i istraživanja u okviru projekta jeste to što u oblasti manjninskih medija postoji veliki broj problema, a ukupno stanje je “daleko od poželjnog”. “Relativna brojnost medijskih projekata na manjinskim jezicima može navesti na pogrešne zaključke o bogatstvu i složenosti medijske scene manjinskih naroda u Srbiji. I ovde vredi pravilo da kvantitativni statistički podaci daju jednu sliku, a realnost nudi nešto sasvim drugo”, navodi se u obrazloženju projekta čija je realizacija u toku. Dodaje se da rezultati dosadašnjih istraživanja pokazuju da su gotovo sve redakcije koje rade na jezicima nacionalnih manjina u proseku “stare”, pa novinari imaju u proseku više od 40 godina, a zapošljavanja mladih gotovo da nije bilo poslednjih godina. Navodi se da su novinari u tim medijima slabo motivisani za rad, a nedostaje im i adekvatna edukacija za savremeno novinarstvo, dok je tehnički i tehnološki nivo proizvodnje često na granici amaterizma i zastarelosti.
“Poseban problem za opstanak i održivi razvoj manjinske medijske delatnosti je ekonomsko-finansijski aspekt. Po svojoj prirodi, medijski sadržaji na manjinskim jezicima namenjeni su specifičnoj i ograničenoj ciljnog grupi, pa je time limitiran i njihov tržišni potencijal”, piše u obrazloženju projekta. Dalje se objašnjava da su projekti informisanja nacionalnih manjina po pravilu ekonomski neisplativi, jer je reč o delatnosti koja spada u sferu ostvarivanja građanskih prava i servisiranja javnog interesa, a ne komercijalno-poslovnih interesa. “Tradicionalno, ova vrsta nekomercijalnih projekata nužno se kandiduje za budžetska, donatorska, sponzorska sredstva i slične oblike finansiranja. Postojeći izvori i praksa finansiranja manjinskih medijskih projekata su neadekvatni, nedovoljni i neefikasni, pa je materijalna situacija u ovim medijima između osrednje i loše”, navodi se u obrazloženju.
Dodaje se da poseban set problema predstavlja činjenica da nerešena pitanja statusa, osnivanja i vlasništva u ovim medijskim kućama dovodi i do pojave snažnog uticaja političkih elita u manjinskim zajednicama na uređivačku politiku ovih medija. Fond za otvoreno društvo je još upozorio da je moguće da će u procesu transformacije mnogi mediji koji danas emituju i programe na manjinskim jezicima u cilju komercijalizacije izbaciti ove sadržaje iz svojih programa. “Opravdana strahovanja za budućnost osnažuje i činjenica da država još nije definisala mere za rešavanje pomenutih problema niti je odredila strateški koncept u pristupu informisanja na manjinskim jezicima”, zaključuje se u obnrazloženju projekta.
Istraživanje, koje je u toku, obuhvata empirijski deo u okviru kojeg se, putem upitnika, anketiraju mediji o mnogobrojnim pitanjima. Nakon toga, uslediće javna rasprava, čiji je cilj utvrđivanje rešenja za ovu problematiku, a na kraju slede aktivnosti usmerene ka izgradnji optimalnog i održivog modela ostvarivanja prava na informisanje na vlastitom jeziku.
