27. Jan 2006
Predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji Sonja Biserko ocenila je da bi međunarodna zajednica trebalo da podrži tužbu Bosne i Hercegovine protiv Srbije za genocid jer je to jedan od uslova za suočavanje Srbije s nedavnom ratnom prošlošću. “To je i uslov za normalizaciju odnosa u regionu i za pravilnu interpretaciju ratova na prostoru bivše Jugoslavije”, kazala je Biserko sinoć na tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine u Novom Sadu “Kultura trivijalnosti, potiskivanja i poricanja”. Ona je ocenila i da je pogubno svođenje saradnje s Haškim tribunalom na logiku da je izručenje optuženih nužno da bi se zauzvrat dobila međunarodna pomoć.
“Komercijalizacija odnosa s Haškim tribunalom pogubna je za javno mnjenje jer se propušta prilika da se uspostavi moralna vertikala kroz objašnjavanje konteksta i odgovornosti Miloševićevog režima. Ovako, država Srbija se pokušava amnestirati za počinjene ratne zločine i genocid u BiH”, kazala je Biserko.
Književnik Filip David oštro je kritikovao kulturni model u okviru kojeg se pokojni vladika Srpske pravoslavne crkve Nikolaj Velimirović proglašava svecem i uzima kao vrhovni autoritet i kod političkih partija, kod vojske, policije, ali i kod ekstremističkih organizacija, kao što su “Obraz”, “Krv i čast”, “Rasonalisti”, “Justinovci”, “Miletićevci”, “Dveri”…
On je kazao da je Nikolaj Velimirović bio veliki “antisemita i rasista”, koji se veoma ružno i pogrdno izražavo o Jevrejima i Zapadu, a pohvalno o Adolfu Hitleru, poredeći ga sa svetim Savom. Po njegovim rečima, Velimirović je danas postao “ono što je marksizam bio pre izvesnog vremena”, odnosno njegovo učenje je postalo neka vrsta ideologije.
Psiholog Žarko Korać kritikovao je ulogu medija u društvu i ocenio da se u Srbiji politika vodi preko takozvanih tabloida, koji objavljuju raznorazne informacije, među kojima je i puno onih koje su ispod svake granice dobrog ukusa.
“Neki mediji su kod nas u službi politike, a drugi se uništavaju zato što su u službi politike koja više nije po volji vlastima”, kazao je Korać.
Antropolog Aleksandar Bošković ocenio je da su “tumači i branitelji lika i dela optuženih za ratne zločine” svesni da samo “u klimi totalne izolacije od sveta” mogu ostvariti svoje naopake ideje, poput uvođenja teokratske države, vraćanja na moralne i istorijske ideale iz 14. veka, povratka takozvanim tradicionalnim vrednostima.
“Ono što je malo teže razumeti jeste prilično stidljiv odgovor ili izostanak svake reakcije ljudi kojima je jasno kuda vodi ovaj put u bespuće”, rekao je Bošković.
