25. Nov 2005
Sociolog religije Đuro Šušnjić smatra da nacionalista nije istinski vernik već paganski čovek vezan za krv i tlo. Prema njegovim rečima, tokom prethodne decenije na prostoru bivše Jugoslavije hrišćanska i islamska vera stavile su se u službu posebnih nacionalnih ideologija. Univerzalno svojstvo vere žrtvovano je interesima nacije, te je pravoslavna crkva dala legitimitet srpskom nacionalizmu, katolička pravdala hrvatski, a islamska muslimanski nacionalizam, navodi Šušnjić.
“Gde je tu ono ‘ljubi bližnjeg svog kao samog sebe’, gde je nestala ta univerzalna zapovest? Ako se versko i nacionalno poistoveti u svesti vernika onda se ono što je pravoslavno, katoličko, islamsko razume kao srpsko, hrvatsko i muslimansko.To je redukcija, osiromašenje verske poruke koja je univerzalna. Pošto su versko i nacionalno psihološki i ideološki povezani u svesti vernika, te se i verski simboli mogu koristiti u nacionalističke svrhe. Jedan naš vladika slikao se s puškom na ramenu i nožem na pušci, a u pozadini je bio tenk. Ta slika je obišla ceo svet. O nama o pravoslavnoj crkvi u svetu je stvoren tako grozan imidž da je potrebno pedeset godina da se ispravi tako nešto”, kaže Šušnjić.
Šušnjić zaključuje da se na ovim prostorima ideja religioznog spasenja razumela kao ideja nacionalnog oslobodjenja, a vera se pokazala kao fanatična, više je delila narode nego što ih spajala: “Kad se raspadaju društvene ustanove od opšteg interesa onda se dešava pojačana privrženost naciji i porodici”.
Sociolog religije Đuro Šušnjić govorio je na seminaru “Novinarstvo i verska tolerancija” koji je tokom protekle sedmice, u organizaciji NUNS-a, održan u Novom Sadu.