Kulturna rupa na medijskoj svirali

Kulturne rubrike u medijima u Srbiji, uz retke izuzetke više ne postoje, a kulturna paradigma koju mediji promovišu svakako ne doprinosi ponovnom uspostavljanju istinskog sistema vrednosti u društvu, zaključak je tribine “Kultura i mediji: Kulturna rupa na medijskoj svirali”, koja je održana u Novom Sadu, u organizaciji Nezavisnog društva novinara Vojvodine.
Filozofski pisac Branimir Stojanović ocenio je da su mediji potpuno ispražnjeni od kulturnih sadržaja:
“Dešava se svojevrsna demokratizacija medija, ako bismo tako mogli da nazovemo pojavu enormnog broja televizija, radio stanica, dnevnih novina, nedeljnika…, koji su uglavnom potpuno ispražnjeni od bilo kakvih kulturnih sadržaja.”
Sociolog kulture Dragan Koković kazao je da u našim medijima za kulturu ima tek jedan minut prostora:
“Ta redakcija kulture je prisutna u našim medijima, već na prvi pogled, samo kada pogledate neke televizijske emisije koje su ranije bile kulturno-obrazovne emisije, pa su onda postale kulturno-zabavne, a zatim sportsko-rekreativni program. Znači, kultura je izletela napolje, nema je nigde.”
Teatrolog Ivan Medenica je na primeru sportskog izvešatja pokušao da ilustruje kakvu kulturnu paradigmu nude domaći mediji:
“U jednom veoma tiražnom ako ne i najtiražnijem dnevnom listu, posle fudbalske utakmice između SCG i BiH, mogli ste crvenim flomasterom da podvlačite sve moguće fašistodine izjave na račun reprezentacije BiH. A onda smo prešli na sudiju, koji je bio Grk: ‘Znamo mi koliko su nas puta do sada u istorijskim okolnostima izdali, pa nije ni čudo što on nije dosudio jedanaesterac za našu reprezentaciju’. Dakle, imate jedan katalog užasa i mraka u jednim dnevnim novinama, u izveštaju sa fudbalske utakmice!”  
A pisac i slikar Mileta Prodanović naveo je primer kada su tri domaća štampana medija objavila izmišljeno saopštenje izmišljene “senjačke likovne škole” i tako demonstrirali potpuno neznanje i potpunu neodgovornost za oblast kulture:
“U tom ‘saopštenju’ se kaže da je taj i taj umetnik član ‘senjačkog udruženja srpskih likovnih umetnika’, koje je baš te godine proslavilo 200 godina postojanja. Osnovano je naime 1804. godine i srpskoj umetnosti dalo je plejadu veličanstvenih i nezamenljivih stvaralaca, kakav je, recimo, ‘Hadži Pantelija Đorđevic’, zatim neki ‘Paja Hadži nešto’, koji je 1924. godine na Svetosavskom balu u Parizu dobio srebrnu medalju za akvarel na abažuru.”
Mediji su, zaključili su učesnici tribine koju je organizovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, stvorili virtuelnu i paralelnu stvarnost u kojoj za kulturu nema mesta, sem za takozvane dežurne estradne umetnike, odnosno za kič.