24. Aug 2005
Poslanici Demokratske stranke (DS) u Skupštini Srbije najavili su da će glasati protiv izmena Zakona o radiodifuziji, zbog, kako su rekli, nedostatka vladine strategije kako će se formirati javni servisi. Ostale parlamentarne stranke najavile su podršku izmene zakona, dok je Srpska radikalna stranka (SRS) saopštila da neće učestovati u glasanju. Poslanik DS Milan Stanimirović je ocenio kao nelogično da se Radiotelevizija Srbije (RTS) skida sa budžeta, a da se istovremeno produžava rok za privatizaciju lokalnih elektronskih medija, što znači da ostaju na budžetu. Prema rečima Stanimirovića, generalni direktor RTS Aleksandar Tijanić je zatekao tu kuću u solidnom stanju, ali ju je doveo do bankrotstva, pa je opala gledanost sva tri kanala. Dodao je da je Treći kanal procenjen na tri miliona evra, a da su Hrvati za svoj treći kanal dobili 30 miliona evra. Najviše polemike u prepodnevnom delu rasprave izazvala je odredba o uvođenju televizijske pretplate za RTS, a poslanici SRS su posebno kritikovali ministra za kulturu i medije Dragana Kojadinovića da je promenio mišljenje u odnosu na prethodnu deceniju, kada je bio protiv pretplate. Kojadinović je rekao da je došlo vreme da se plaća ono što se koristi i da je od nacionalnog interesa sa se RTS transformiše u javni servis. Zbog toga se, kako je naveo, uvodi tv pretplata, a vlada je predložila da se zakonom uredi da se ona naplaćuje preko računa za struju, kao najsigurniji način ubiranja. On je dodao da je namera da se RTS oslobodi bilo kakvog upliva političkih struktura, pa i vlasti, navodeći da tv pretplata sigurno jeste novi namet za građane, ali da je došlo vreme da se plaća sve ono što se koristi. Socijalisti su najavili da će glasati za izmene koje predviđaju da se RTS u roku od šest meseci transformiše u javni servis i da se ukine pravo veta članu Saveta Radiodifuzne agencije koji je izabran na predlog Skupštine Vojvodine. Oni su međutim zatražili da krajnji rok za privatizaciju lokalnih elektronskim medija bude 2007, umesto 2008, kako je predloženo. Taj zahtev obrazložen je potrebom da pre dodele frekvencija lokalni mediji budu privatizovani, kako bi tehnički bolje opremeljeni mogli da konkurišu za frekvencije.