28. Jun 2005
Medijska situacija u Srbiji pogoršana je, jer je po Indeksu održivosti medija zemlja pala sa drugog na peto mesto među devet zemalja jugoistočne Evrope u tranziciji, saopštili su predstavnici Ajreks promedija (IREX). Savetnik za elektronske medije Ajreks promedija Dragan Kremer rekao je na konferenciji za novinare da je prosečna ocena za Srbiju u 2004. godini po indeksu održivosti medija 2,46 poena, dok je 2002. bila 2,52. Prema poslednjim istraživanjima Ajreksa, na prvom mestu u regionu je Hrvatska (2,82), a druga Bugarska, koja je bila na sedmom mestu. Crna Gora je na šestom mestu, Kosovo na sedmom, a poslednja je Albanija. Indeks održivosti medija zasnovan je na glasovima domaćih stručnjaka i predstavnika medija, koji ocenjuju slobodu govora, transparentnost izvora, profesionalizam, ekonomsku samodovoljnost i profesionalne standarde. Istu proceduru američka nevladina organizacija Ajreks sprovodi i u 20 zemalja bivšeg SSSR-a koje po ocenama daleko zaostaju za zemljama jugoistočne Evrope. Konsultant za ekonomska pitanja Ajreks promedija Goran Cetinić ocenio je da je porastao uticaj države u pojedinim medijima, kao i da je usporeno povlačenje države iz medija. On je ukazao i da država iz budžeta i dalje učestvuje u finansiranju novinske agencije Tanjug, za šta nema “demokratskih opravdanja”. Predstavnik za odnose sa javnošću Delegacije Evropske komisije u Beogradu Aleksandar Đorđević rekao je da je ocena porasla uglavnom zbog toga što je Vlada Srbije pokazala da nije spremna da tuži medije, za razliku od prethodne i posebno agilnog u tom pogledu bivšeg šefa Biroa za saradnju s medijima Vladimira Bebe Popovića. Kao dva ozbiljna incidenta, izdvojeno je podmetanje bombe ispod kola RTV B92 i incidenti s novinarima koje su izazvali članovi obezbeđenja porodice Milorada Ulemeka. Ukazano je da u vreme ocenjivanja nije bilo Zakona o dostupnosti informacijama i da je za klevetu bila zaprećena i zatvorska kazna. Kao sporno, navedeno je to što je direktor RTS Aleksandar Tijanić imenovan po Zakonu o javnim preduzećima, a ne Zakonu o radiodifuziji, kao i da je posle lokalnih izbora došlo do postavljanja stranačkih kadrova u nekim lokalnim medijima. Ukazano je i na tabloidizaciju medija, upliv zabavnih u političke sadržaje, uticaj krupnog kapitala na glasila, kao i na fenomen da se tabloidi pre svega bave političkim sadržajem. Takođe, RTS je, u trci sa komercijalnim stanicama, potisnula iz programa neke kulturne sadržaje. Đorđević je naveo da je pomak unapred ostvaren u domenu izveštavanja medija sa sudskih procesa. Đorđević je ocenio da su i mnogi ozbiljni mediji počeli da izveštavaju kao tabloidi zbog trke na tržištu. Dodao je i da je BK TV korišćena kao partijsko glasilo. Predstavnici Ajreksa ukazali su i da “gotovo da nema dodirnih tačaka” dva novinarska udruženja – UNS-a i NUNS-a. Pohvaljen je rad Asocijacije nezavisnih elektronskih medija, odseka za novinarstvo Fakulteta političkih nauka i Fakulteta dramskih umetnosti. Kritikovan je državni monopol u oblasti interneta, kao i to što je mreža predajnika još u vlasništvu RTS koja ih izdaje konkurentima.
