07. May 2005
Dve nedelje nakon što se u pojedinim medijima pojavila i rasplamsala priča kako je potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa navodno korumpirala firma “Erikson” 2000. godine za 13.000 dolara, lider G 17 plus juče je sazvao konferenciju za novinare i na njoj demantovao ove optužbe. Kako je rekao, iza cele priče stoje tajkuni kojima je “G 17 stao na rep”. Upitan da kaže o kome je konkretno reč, Labus je uzvratio pitanjem:
– Pitajte se ko je vlasnik štampe koja najviše i najgore piše o meni, ko je vlasnik šećerana i ko je kupio “Knjaz Miloš”, pa nađite odgovor.
Potpredsednik Vlade razradio je svoju odbranu u deset tačaka. Prenosimo neke najvažnije stavove:
1. Pozadina priča je krajnje jasna. Neko pokušava da mene i G 17 plus diskredituje kao borce protiv korupcije.
Maske su pale kada je Verica Barać rekla da treba da podnesemo ostavku, jer je ona prekoračila ovlašćenja i zloupotrebila jednu instituciju. Ali i ja, i G 17 plus ostajemo odlučni u borbi protiv korupcije i za Evropu. Ostajemo u politici i u Vladi sviđalo se to nekom ili ne.
2. Komisija za borbu protiv korupcije je preterala. Uzela je informacije iz žute štampe, sa mnom nije razgovarala, a donela je presudu u 6 tačaka. Ta Komisija je prirodni saradnik i G 17 plus i ove Vlade i kada god me pozovu, ja ću doći. I bilo bi dobro da i gospodin Masari bude tu, pošto kaže da Vlada nije uradila ništa u borbi protiv korupcije.
3. Iza ovih afera protiv G 17 plus stoje tajkuni kojima je G 17 plus stao na rep. Ne pitamo ih kako su stekli prvi milion, ali za ovaj milion koji stiču danas za vreme ove konferencije za štampu, moraju da plate poreze i da poštuju sve propise.
4. Nema afere “Erikson” u Srbiji, a ona je zatvorena i u Stokholmu. Ja sam srećan otac dve kćerke. Dobile su stipendije i jedna i druga, i ja, nažalost, kao profesor Univerziteta nisam mogao da ih školujem. Laž je da sam firmi “Erikson” davao konsultantske usluge i da sam obećao da će biti najbolja kompanija u Srbiji. Ko je pametan mogao da poveruje da sam mogao “Eriksonu” da obećam da će biti najveća firma. Tada nisam bio potpredsednik DS, ni ministar, već profesor.
5. Znam zbog čega se ovo piše. Slučajevi “Knjaz Miloš” i “šećer” nisu završeni, a bacaju se pod tepih, i dok sam ja u politici trudiću se da se završe. Neće me uplašiti. Pomogao sam malim akcionarima da druže svoj paket sa državom i dobili su daleko veće pare. Neko to ne može da mi zaboravi. Laž je da sam imao neki tajni sastanak u kući sa “Danonom”. Koštunica i francuski ambasador su znali za njega. Istina je da “Knjaz Miloš” nije legalno kupljen, da prvi krug nije bio legalan. U drugom krugu nelegalno je poništeno ono što je bilo poništeno i to ne može da se zabašuri.
6. Laž je da sam ja odgovoran za reeksport šećera jer sam ukinuo izvozne dozvole. Iz stenograma dve sednice vlade vidi se da se tad razgovaralo o ukidanju dozvola. To je bilo 2002. godine. Izvozne dozvole nemaju nikakve veze sa reeksportom šećera. Šta je ovde suština? Treba da se napravi privid da je sve u redu sa šećeranama, a na osnovu toga napraviti pritisak na Agenciju za privatizaciju da ona kaže da je kupovina šećerana za tri evra u redu! Sada neko treba da kaže da je sve u redu, da bi mogle da se prodaju strancu. Ja o tome ne odlučujem.
7. Tražim da oni koji su lažno pisali o meni, objave demanti na istim naslovnim stranama. Ako ne, tužiću ih.
