02. May 2005
Svetski dan slobode medija, 3. maj, i ove godine biće obeležen širom sveta podsećanjem na ulogu medija u održanju demokratije, razvoju društva i poštovanju ljudskih prava, kao i podsećanjem na više od 500 ubijenih novinara u protekloj deceniji, čija smrt još nije rasvetljena a počinioci kažnjeni. UNESKO je centralnu proslavu Svetskog dana slobode medija prošle godine organizovao u Beogradu, a ove godine ona će biti održana u Dakaru. Tema skupa biće “Uloga medija u obezbeđivanju dobre vladavine”, dok će, u organizaciji Svetske asocijacije štampe (WAN), u Londonu biti održana konferencija posvećena nekažnjavanju odgovornih za ubistva novinara.
U SCG je prošle godine ubijen glavni urednik podgoričkog lista “Dan” Duško Jovanović, a za učešće u tom ubistvu optužen je karatista Damir Mandić, kome je suđenje u toku. Ostali učesnici, kao i motivi tog ubistva, nisu razjašnjeni.
U SCG nisu rasvetljena ni ubistva novinara Slavka Ćuruvije iz Beograda i Milana Pantića iz Jagodine.
Povodom konferencije WAN-a u Londonu, Jovo Ćuruvija, brat ubijenog novinara, pozvao je organizatore da pročitaju njegovo pismo i ponove apel vlastima u Beogradu da rasvetle taj zločin.
Predstavnici vlasti nedavno su, prilikom obeležavanja godišnjice ubistva Ćuruvije 11. aprila 1999, naveli da nema odgovarajućih dokaza za tužilaštvo da bi taj slučaj mogao da bude rešen pred sudom.
Skoro četiri godine prošle su i od kada je u Jagodini, 11. juna 2001, ubijen dopisnik “Večernjih novosti” Milan Pantić, na ulazu zgrade u kojoj je živeo. Iako su predstavnici vlasti i policije poručivali da je rešenje tog slučaja prioritet, izostali su rezultati istrage, a Pantićeva porodica počinje da gubi nadu da će njegovo ubistvo biti rešeno.
Ministar policije Dragan Jočić nedavno je izjavio da ima saznanja da Pantića napadači nisu hteli da ubiju, već da ga zaplaše, što je unelo još veću konfuziju u ceo slučaj.
Pantićeva supruga ZZivka Pantić izjavila je agenciji Beta da je porodica svesna da otkrivanje ubica i nalogodavaca ne bi ništa promenilo, ali bi joj “na neki način bilo lakše da sazna ko je i zašto ubio” njenog supruga.
“On nije sigurno nikom učinio ništa nažao, nije se bavio nijednim drugim poslom, osim što je časno radio kao novinar”, dodala je ZZivka Pantić.
Prema podacima WAN-a, prošle godine u svetu je ubijen 71 novinar, a ove najmanje njih 15. Tokom 2003. ubijena su 53 novinara, 2002. godine 46, a 2001. ubijeno ih je 60. Tokom 2000. ubijeno je 52 novinara, a 1999. čak 70, dok je 1998. stradalo njih 28. Od 71 novinara ubijenog prošle godine, 23 je stradalo u Iraku.
U prošloj deceniji najviše novinara ubijeno je 1994. godine – 73.
Prošle godine ubijena su po četiri novinara u Bangladešu i Meksiku, po tri u Indiji, Rusiji i Šri Lanki, po dva u Nikaragvi, Peruu, Brazilu i Nepalu, a po jedan u Kolumbiji, Dominikanskoj Republici, Gambiji, Haitima, Izraelu i na palestinskim teritorijam, u Obali Slonovače, Pakistanu, Paragvaju, Saudijskoj Arabiji, Venecueli i u Srbiji i Crnoj Gori.
Svetski dan slobode medija ustanovljen je 3. maja 1991, kada je na konferenciji UN u Vindhuku, u Namibiji, usvojena Deklaracija o slobodi medija, u kojoj se, između ostalog, cenzura proglašava grubim kršenjem ljudskih prava.
Tim dokumentom afrički novinari postavili su principe kojima su zatražili slobodu, nezavisnost i pluralizam medija u svetu. Deklaracija naglašava i da je sloboda medija suštinski važna za postojanje demokratije i poštovanje osnovnih ljudskih prava.
WAN je i ove godine pripremio medijski paket članaka, intervjua, eseja, fotografija i drugog materijala posvećenog poštovanju medijskih sloboda širom sveta. Materijal je dostupan na sajtu http://www.worldprešfreedomday.org, a mediji su pozvani da ga sutra objave.
