16. Mar 2005
Nezavisno društvo novinara Vojvodine čestitalo je novosadskom književniku i publicisti Laslu Vegelu na regionalnoj Pulicerovoj nagradi, koja mu je pre nekoliko dana uručena u Budimpešti:
«Dragi Laslo,
Šaljemo ti najiskrenije čestitke na još jednoj nagradi koja je ovenčala Tvoj književni i publicistički rad – regionalnom Pulicerovom priznanju! Ne znamo da li imamo pravo na to, ali zbog ove nagrade i mi, kao tvoji sugrađani i prijatelji, osećamo ponos.
Ovom prilikom želimo da ti se zahvalimo zbog toga što si, i pored raznih mogućnosti da napustiš ovu sredinu i negde drugde bezbrižnije i lagodnije živiš i stvaraš, odlučio sa nama da podeliš sudbinu, te da svojim intelektualnim i ljudskim angažmanom ovom traumatizovanom društvu pomažeš da pronađe putokaz iz predela beznađa. Znamo i verujemo da će tvoj trud, kao i trud drugih nepotkupljivih intelektualaca kojih nažalost na ovim našim prostorima nema tako mnogo, na kraju ipak odneti pobedu, i da ćemo, posle svega, ipak živeti u tolerantnom i civilizovanom društvu, koje će znati da ceni svoje vrednosti. Takođe, znamo da će to za tebe da bude najveća nagrada.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine»
Laslo Vegel nam je i odgovorio:
«Dragi prijatelji,
Hvala Vam na lepoj čestitki i lepim rečima. Ja naravno i dalje sebe smatram članom našeg društva, u čijim sam redovima bio već početkom devedesetih, pa i u onim danima kada nismo imali ni papira ni interneta, ni elektronskih medija. Čitajuci Vaše pismo, setio sam se našeg prozora u Zmaj Jovinoj ulici, i drugih naših aktivnosti za borbu za slobodne medije, još od tog dana kada smo, zajedno sa Aleksandrom Tišmom, sa Slobodanom Beljanskim, potpisali oštru peticiju u cilju slobode štampe i ljudskog dostojanstva, koja je za mene, kao i za Vas jedna ista stvar. Bez poštovanja ljudskog dostojanstva sloboda štampe nije moguća, a bez slobode štampe ljudsko dostojanstvo nije moguće. Od tog vremena među nama pojavili su se i novi, mlađi ljudi, koji su odvažniji i hrabriji, pa i bolji nego što smo mi bili, i to je onaj uspeh koji je meni najdraži.
Hvala vam, ponovo,
Laslo Vegel»
