Bivši neprijatelji za istim stolom

Dobrovoljci ratova na prostoru bivše Jugoslavije, nekada u hrvatskim, srpskim, bošnjačkim i albanskim uniformama,

07. Feb 2005

Reading Time: 3 minutes

Dobrovoljci ratova na prostoru bivše Jugoslavije, nekada u hrvatskim, srpskim, bošnjačkim i albanskim uniformama, ovih dana u Novom Sadu su se družili i snimali zajedničke emisije o svojim iskustvima i o pokušaju suočavanja sa vlastitom prošlošću i odgovornošću za ratove. Na tribini “Da li sam lično odgovoran za rat” publika je mogla da čuje iskustva ovih ratnih veterana.
Tribina “Da li sam ja odgovoran” održana je u okviru projekta “Restart”, čiji su nosioci novosadska nezavisna televizijska produkcija “Urbans” i britanski “Smit i Votson” (Smith and Watson). U okviru projekta “Restart” snimljeno je i osam televizijskih emisija, sve na temu suočavanja sa prošlošću, nacionalizma, ksenofobije i lične odgovornosti, koje će, prema recima nosilaca projekta, početkom marta biti emitovane na nekoj od nacionalnih televizija u Srbiji.
Aleksandar Dragišić iz Beograda, bivši dobrovoljac Srpske radikalne stranke, koji se početkom 90-tih borio na ratištima u zapadnoj Slavoniji i u Hercegovini, rekao je na tribin da je u rat otišao “srcem, da bi odbranio srpski narod”, jer je bio ubeđen da je ugrožen.
“Želeo sam da odem u rat da bih odbranio srpski narod, koji je bio u to vreme izuzetno ugrožen, barem sam tako verovao. A bila je stravična medijska kampanja na televiziji, to danas znam, tada nisam znao. Čistog srca sam otišao tamo i tako sam se i vraćao. Nije mi žao, ali da mi je ova pamet, ne bih išao”, naveo je Dragišić.
Miloš Gagić iz Novog Sada, kao redovan vojnik bivše JNA, bio je početkom protekle decenije na ratištu u Hrvatskoj, a 1999. javio se dobrovoljno u Vojsku Jugoslavije i otišao na Kosovo.
“Krajem marta 1999. godine sedeo sam na terasi i gledao početak bombardovanja Novog Sada i nisam mogao da verujem da se to zaista dešava. Uzeo sam vojnu knjižicu i pravac vojni odsek. Već kod Niša sam shvatio da sam napravio nešto što možda i nije pravi potez, ali sam prelomio u sebi i rekao: Sad se nećeš vratiti, ideš, pa šta bude. Na svu sreću, kao što vidite, vratio sam se živ i zdrav”, kazao je Gagić.
Arijentin Abduli iz Prištine, u redove Oslobodilačke vojske Kosova prijavio se kao dobrovoljac, iako je u vreme početka rata na Kosovu živeo u Londonu.
“To je bila moralna obaveza da dođeš da braniš svoju zemlju, da se boriš za svoj narod, za svoj grad. Ne znam kako bih sutra pogledao ljudima u oči kada bi me pitali gde sam bio dok su se oni borili”, naveo je Abduli i dodao da je samo iz Londona, po njegovim saznanjima, na Kosovo stiglo devet autobusa albanskih dobrovoljaca.
Šef Hrvatske udruge razvojačenih branitelja Vladimir Gojanović iz Šibenika za rat krivi političare, ali i obične ljude.
“Čak i oni političari za koje možemo reći da su ratni zločinci, ti političari i danas vladaju Hrvatskom. Za sramnu ulogu političara ima niz argumenata: od trgovine naftom za vreme rata sa sve tri strane, preko trgovine područjima i nameštenih akcija, do trgovine naoružanjem, šverca droge, pa čak je bilo i šverca organima poginulih boraca, nezavisno od njihove nacionalnosti”, naveo je Gojanović.
Prema njegovim rečima, o svim tim stvarima vrlo malo se piše u medijima u svim zemljama koje su bile zahvaćene ili su učestvovale u ratovima u protekloj deceniji.
“Zato će ovaj narod morati još dugo, dugo tražiti istinu, ne samo u medijima i u javnosti, već i u samom sebi. Osuđujem sve političare iz tog vremena koji i dan-danas vladaju i smatram da je najveća odgovornost njihova, a naša zato što smo im dopustili da tako vladaju”, ocenio je Gojanović.
I Aleksandar Dragišić se složio da su političari krivi za rat. “Sada shvatam da su rat započeli predsednici. Rat vode ljudi koji se dobro poznaju, koji sede i zajedno piju viski, a ubijaju se ljudi koji se nikada pre nisu videli”, kazao je Dragišić.
Dobrovoljac JNA iz rata u Hrvatskoj Srba Gajicki iz Novog Sada za rat krivi roditelje, odnosno one generacije koje su ih, umesto da zaštite svoju decu, u velikom broju slučajeva gurali u rat.
Dobrovoljac rata u Bosni i Hercegovini Almir Tutić iz Bihaća rekao je da bivši ratnici, ma na kojoj strani da su se borili, dele potpuno iste probleme:
“Uvek volim da upoznam ljude koji su bili na drugoj strani, s njima da porazgovaram. Mi se najbolje razumemo, jer imamo iste probleme. Uglavnom nas sve stiže taj posttraumatski sindrom, kojeg ne možemo izbeći. Bez obzira na sve, kada zajedno sednemo, možda se i malo mrko pogledamo, ali već nakon treće ili četvrte reči mi se već nađemo i u suštini razmišljamo isto”, naveo je Tutić.
Projekat je okončan zajedničkim koncertom rok grupa iz država nastalih raspadom bivše Jugoslavije.
Učesnici projekta, njih pedesetak iz država nastalih raspadom bivše Jugoslavije, zajedno su bili smešteni u jednom hotelu na Fruškoj gori. Prema svemu viđenom, u slobodno vreme oni su se sjajno družili, iako su se pre 10-15 godina mnogi od njih gledali jedino preko puščanog nišana.

Print Friendly, PDF & Email