19. Dec 2004
Nekada je slušanje radija bilo vodeća zabava. Starije generacije se još uvek rado sećaju vremena kada su večeri provodili uz talase Radio Luksemburga (prethodnica današnjem MTV-u), cupkajući u ritmu Bitlsa i Stonsa. Mlađim generacijama, koje verovatno ne znaju o čemu se ovde govori preporučio bih da pogledaju čuveni film Vudija Alena „Dani radija“ iz 1987, jer bi im to pomoglo da bolje shvate mnogo šta, pa i ovaj tekst.
U današnje vreme, kada je stepen razvoja moderne tehnologije dosegao tačku ključanja pomalo je paradoksalno (da ne kažem smešno) pričati o nečem tako primitivnom kao što je slušanje radija. No, ne smemo bežati od činjenice da iskrenih ljubitelja ove sentimentalne discipline još uvek ima. Pogledajmo šta se tim ljudima nudi u etru koji pokriva nebo nad srpskom Atinom.
Možda će vas šokirati podatak da u našem gradu (zavisno od kraja u kome živite) na FM skali od 88 do 108Mhz možemo čuti preko 40 radio stanica. Iako dobar deo ove cifre pripada stanicama koje se emituju izvan Novog Sada (B92, Radio S, Beograd 202, Radio 101, Pink, Radio Šabac…) svoju ćemo pažnju usredsrediti na radio stanice iz samog grada. Kada u Novom Sadu (kao verovatno i u ostalim većim gradovima jedine nam države) zavrtite skalu radio aparata, za uho će vam zapeti veoma uočljiv kontrast. Poput najfinije vojvođanske slaninice dobićete red folka, red nefolka, odnosno dosta masnog i pomalo krtog (prepuštam cenjenom čitaocu da po ličnom nahođenju spoji pojmove uz odgovarajuće epitete).
Po istraživanjima, prvo mesto po stalnom praćenju neke radio stanice u Novom Sadu već godinama neprikosnoveno drži Radio 021. Taj radio je počeo sa emitovanjem 1997. godine sa namerom da postane gradski, informativni radio. Pošto u tadašnje vreme Miloševićevog režima informacije koje je plasirao ovaj radio nisu odgovarale nadređenima, ovi su im na sve moguće načine otežavali rad. Između ostalog, oduzimali su im predajnik, hapsili njihove novinare, slali finansijsku policiju u firme koje su se tada reklamirale na tom radiju. No Radio 021 se poput feniksa ponovo izdigao iz pepela, i to bukvalno. Naime, prostorije ovog radija su 2000. izgorele do temelja, navodno zbog loših instalacija. Radio se preselio u nove prostorije ali je nastavio po starom, stekavši tako i definitivno status kultnog medija. Poput beogradskog radija B92, 021 je odigrao bitnu ulogu u rušenju Miloševića. Kada se desio 5. oktobar, ostale „oslobođene“ novosadske stanice danima su re-emitovale program Radija 021.
Komercijalnih radio stanica u gradu ima najviše. One žive samo od reklama, tako da je koncept njihovog programa veoma jednostavan. Mejnstrim muzika, reklame, malo priče iz studija, pa opet reklame. I tako u krug. Jedna od takvih radio stanica je i Radio Sajam koji je svoj život u eteru počeo kao eksperimentalna stanica koji je pratila dešavanja na Novosadskom sajmu, da bi danas dogurao do mesta tri najslušanije stanice u gradu. NJihov moto govori za sebe: „Folk ne slušamo, politikom se ne bavimo, ostale zahteve ispunjavamo“. Muzika koja se može čuti na ovoj stanici su domaći i inozemni hitovi. Gotovo prepisan urednički koncept ima i Pan radio, s tom razlikom što kod njih svakog jutra (valjda za razmrdavanje) možemo čuti i hitove narodne muzike. Delta radio i Radio Signal svoj rejting slušanosti podigli su veoma visoko, okrenuvši se isključivo domaćoj pop – rok sceni. Kad kažem domaćoj, pod tim smatram i muzičare iz bivših bratskih nam republika Hrvatske i Bosne.
Radio stanice koje po svom načinu rada odudaraju od standardne šeme i najviše liče na moderne muzičke stanice zapadne Evrope jesu: Dunav, In radio i Radio As. Dunav pretežno prati inostranu muzičku scenu uz fleš vesti. Reklame su im kratke i nezamarajuće, tako da ne narušavaju slušaočevu zainteresovanost. In radio i Radio As su slični po tome što obe puštaju tzv. elektronsku muziku, izuzetno popularnu u poslednjih nekoliko godina. Sa tom razlikom što In radio gaji i informativni program, dok je As ostao dosledan kao isključivo muzičko – zabavni radio.
Poseban deo priče o novosadskim radio stanicama čine Radio Novi Sad i Stotka. To su radio stanice nastale pod patronatom države i njihova priča je, kao i same države uostalom, uglavnom tužna. Zastarela tehnologija, neinventivnost u idejama i besparica doveli su Radio Novi Sad na niske grane. Za javnu osudu je da državna medijska kuća, čije je čedo i Radio Novi Sad, ne čini apsolutno ništa ne bi li povratila stari sjaj nekada uglednoj pa čak i prestižnoj radio stanici. Setite se samo sjajnih predratnih festivala tamburica koje je organizovao upravo ovaj radio. Propadanjem Radio Novog Sada brišemo jedan od simbola čitave Vojvodine. Sličnu muku muče i lokalne radio stanice koje su i nastale od donacija Radio Novog Sada iz nekih srećnijih vremena. Primerice, Radio Kisač jedva egzistira uz prastari gramofon i isto takav kompjuter i miksetu, pa je opet prilično slušan isključivo zahvaljujući entuzijazmu ljudi koji rade u njemu. Što se tiče Radio Stotke, ona doduše nikada nije ni imala neke visoke ambicije, ali znate kako se kaže: kad nemaš cilj nigde nećeš ni stići. Svetla tačka u tunelu jeste pojava Multi radija. Program ove stanice čine vesti i muzika, i to uglavnom stari dobri evergrin. Kao što mu i samo ime kaže, Multi radio je namenjen svim slušaocima širom multietničke Vojvodine. Tako da na svaki sat možemo čuti najnovije vesti na srpskom, mađarskom, slovačkom, rusinskom ili nekom drugom jeziku mnogobrojnih nacionalnih manjina. Zaista za pohvalu.
Rupu nastalu višegodišnjim zatupljivanjem nacije kvazipatriotskim i inim idejama u muzičkom smislu su popunile radio stanice sa isključivo ćiriličnim potpisom. Ove stanice su nicale kao pečurke posle kiše. Na početku su radile bez dozvole, a niko im zbog raznoraznih vezica u redovima onih što odlučuju o frekvencijama ne bi smeo ništa. U međuvremenu su „kupili“ dozvole, te sada i legalno caruju eterom. Nema tu šta mnogo da se priča, filozofija rada ovakvih radio stanica je maksimalno pojednostavljena. Svoj novac za egzistenciju ubiru jednim delom od marketinga a većinu naplaćujući muzičke želje slušalaca. Znate ono: ’’Sretno sklapanje braka svojoj ćeri jedinici želi njena nana uz pesmu…’’ Cene ovih muzičkih želja nisu ni malo niske, ali narod ne žali para kad je za pravu stvar, na veliku radost vlasnika radio stanica. Jednom rečenicom – Udri brigu na veselje! Sami nazivi ovih radio stanica nedvosmisleno ukazuju na to kojoj se ciljnoj grupi obraćaju: Buca, Suton, Pet, Pink,… Kreativni vrhunac svake od ovih stanica jeste izbor najbolje pesme za hit dana, u kojem slušaoci aktivno učestvuju javljajući se da glasaju za ponuđene predloge. Ali, kao po pravilu, svaki od tih slušalaca uz glasanje ima i neku muzičku želju. E, tu sad kreće cirkus, pošto svaka druga folk pesma u naslovu sadrži niz patetičnih reči tipa: slomljeno srce, čaše lomim, dajem ti dušu i sličnih, a slušaoci su mahom deca ili bakice u godinama koje ne mogu da pamte još i nazive pesama i izvođača. A nije im ni lako. Brzi, Šako, Šaban, Indira, Viki, Stoja, Mina, Šeki, Kuki, Elma, Jana, Krmak, Selma, Baja – imena su koja se ne pamte tek tako, pa u njihovoj interpretaciji često ispadnu Spori, Bomba, Svinja, Paja, na opšte oduševljenje voditelja koji ih strpljivo slušaju. Činjenica da je slušanost radija ubedljivo najveća upravo u terminu emitovanja ovih emisija treba da počne da nas zabrinjava.
