03. Nov 2004
U ponedeljak 25. oktobra televizijske stanice, na prvom mestu RTS, obajavljuju kao prvu udarnu vest pisanje Vašington tajmsa, po kome američka administracija “insistira da ratni zločini počinjeni tokom ratova na Balkanu 90-tih godina budu procesuirani u domaćim sudovima ili da se optuženi amnestiraju”. Takođe po toj vesti “Vašington sada shvata da je stvorio frankenštajnskog monstruma (Haški sud)”, koji “nema demokratski nadzor”, te da je Haški sud pretnja stabilnosti u regionu itd, sve u istom smeru i stilu. Sutra dan Večernje novosti donose preko prve strane veliki naslov: “Buš zatvara Hag?” Agencija Srna odmah prevodi taj članak iz Vašington tajmsa i šalje ga medijima. Zanimljivo je da jedan usamljen članak u malo poznatom Vašington tajmsu, dobija toliki publicitet. Potonja reakcija američke administracije kojom se negiraju tvrdnje iznete u članku u Vašingtom tajmsu nisu objavljene ili su se našle na kraju vesti sasvim skrajnute. U svakom slučaju ostaje sumnja da gde ima dima ima i vatre.
U zapadnim medijima se izražavaju različiti, vrlo često sasvim suprostavljeni stavovi. Ćak su i diktatori, koji su bili u zavadi sa celim čovečanstvom i samom realnošću mogli ponekad da nađu tekstove koji ih ohrabruju, ili ako ne bi našli šta su želeli otvarali su po kad kad svoje medijske kuće. Tako je Slobodan Milošević ne mogavši, pri kraju svoje diktature, da nađe nikog ko bi ga podržao u Zapadnoj Evropi finasirao list Balkan info, štampan u jedva dve hiljade primeraka, a prodavanog u tek nekoliko stotina zaludelim nacionalistima iz naše zemlje na radu inostranstvu, o čemu je Danas svojevremeno izveštavao. Tada su RTS, Politika i slični mediji prenosili pisanje “uglednog” Balkan infoa. Prilike su se u našoj zemlji izmenile posle 5. oktobra te je čudno da su neki mediji brže bolje preneli pisanje malotiražnog Vašington tajmsa, za razliku od uglednih i tiražnih Vašington posta ili Njujork tajmsa. Neprovereno pisanje sumnjivih po objektivnosti medija se ne prenose bez ikakve ograde, komentara koji bi takvu informaciju, ako je uopšte bilo vredno preneti je, postavilo u pravi okvir, kao što je to, u ovom slučaju, učinila Politika (26.10). Čitaoci treba da znaju da je Vašington tajms osnovan 1982, da je vlasnik lista Južnokorejanac, “pastor” i osnivač sekte koja ima za cilj da obogati svog osnivača, San Mung Muna (Sun Myung Moon); i da kada se na Guglu pretražuje Vašington tajms ili Ripon udruženje koje vodi novinar – autor teksta, Džefri T. Kuner, pojavi se i www.voiceofcroatia.net (veb sajt glasa Hrvatske). Neverovatno je da se niko nije zapitao treba li preneti pisanje novinara Džefrija T. Kunera bez da se kaže da je on poznati lobista, ili kako bi mi otvreno rekli “novinar koji piše bilo šta, ako mu se dobro plati”. Lobira između ostalog za račun optuženog u Haškom sudu, Ante Gotovine, generala hrvatske vojske. Reklo bi se da RTS, Večernjim novostima, Srni i svim koji su preneli takvu informaaciju istina nije važna već manipulacija javnim mnenjem.
Interesantno je da se upravo sada prenosi ovakvo pisanje Vašington tajmsa? Nema sumnje da je članak prvenstveno objavljen zarad interesa ekstremnih hrvatskih nacionalista okupljenih oko Ante Gotovine, ali je isto tako od značaja da su članak sa istim oduševljenjem dočekali njihovi “srpski drugovi po oružju”. Očito je da se i jedni i drugi ne druže, razmenjuju poklone i ljubaznosti samo od kako su zajedno zatvoreni u Ševeningenu već od poodavno, od kako su zajedničkim snagama izazvali građanski rat. Danas bi, između ostalog i tekstom u Vašigton tajmsu, da ohrabre svoje jatake da izdrže još malo, jer su navodno odbrojani dani Haškom sudu, a kako hrvatski ili srpski sudovi sude već smo videli u slučaju Lore, Štrpca, porodice Zec ili Ovčare. “Izdržite još malo”, poručuje se tekstom u Vašington tajmsu, a poslednji događaji potrvrđuju da su u Srbiji neki to jedva dočekali. Krug se sužava. Treba uliti novu energiju.
