06. Oct 2004
Raspravom o Predlogu rezolucije o pridruživanju EU Skupština Srbije danas počinje jesenje zasedanje koje će, sudeći po broju zakonskih predloga koje je Vlada već podnela, biti veoma naporno. Jedan od zakonskih akata o kojima će se izjašnjavati poslanici je i Vladin Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Iako je ovaj zakonski akt do sada vezivan uglavnom za pravo novinara da od državnih funkcionera i institucija dobiju odgovore, Predlog zakona omogućava i “običnim” građanima da od državnih organa dobiju informacije od javnog značaja. Predlogom je informacija od javnog značaja definisana kao “informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna”. Naravno da građani neće moći da dobiju odgovore na sva pitanja. Članom 9 Predloga nabrajaju se slučajevi isključenja i ograničenja slobodnog pristupa informacijama.
Organi vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog značaja ako bi time ugrozio život, zdravlje, privatnost drugog lica, ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, vođenje sudskog postupka, ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost.
Da bi dobio traženu informaciju, građanin treba da podnese pismeni zahtev organu vlasti, koji bi u roku od 15 dana trebalo tražioca da obavesti o posedovanju informacije, stavi na uvid dokument ili izda kopiju. Ukoliko organ vlasti ne može za 15 dana da dostavi traženu informaciju o tome obaveštava tražioca. Naknadni rok ne može biti duži od 40 dana od podnošenja zahteva.
Poverenika bira Narodna skupština na predlog Odbora za informisanje. Njegov mandat traje sedam godina, a uslovi koje treba da ispunjava su diploma pravnog fakulteta, najmanje 10 godina radnog iskustva, ugled i stručnost u oblasti zaštite i unapređenja ljudskih prava. Poverenik je samostalan i nezavisan i neće tražiti niti primati naloge i uputstva od državnih organa i drugih lica. Poverenik ima pravo na platu sudije Vrhovnog suda.
Kazne do 50.000 dinara
Vlada predlaže da organ vlasti odgovara za štetu nastalu time što javno glasilo nije moglo da objavi informaciju zbog uskraćivanja podatka. Predlogom zakona određene su i novčane kazne od 5.000 do 50. 000 dinara za ovlašnjena lica u državnom organu koje postupa suprotno zakonu, diskriminiše medije ili ne omogući uvid u dokument koji sadrži istinitu informaciju.
