Pismo podrške Svetlani Đorđević

Grupa intelektualaca potpisala je pismo podrške Svetlani Đorđević, autorki knjige «Svedočanstvo o Kosovu», koja je prošle godine izašla u uzdanju Fonda za humanitarno pravo iz Beograda. Svetlana Đorđević već dva meseca živi u policijskoj izolaciji, koju nadležni inspektori u Vranju smatraju adekvatnom zaštitom, dok još uvek traje istraga o napadu koji su na nju izvršili još uvek nepoznati počinioci 27. juna ove godine. Na taj dan su osobe sa «fantomkom» na glavi napale autoricu ubrizgavši joj nepoznatu supstancu u predelu leve nadlaktice. Tom prilikom su joj sipali neidentifikovanu tečnost u usta i ponovili pretnje koje se Đorđevićkoj upućuju još od novembra prošle godine.
«Svetlana Đorđević je iskreno i istinoljubivo progovorila o zločinima i kriminalu pojedinaca iz vlasti na Kosovu u vreme vladavine Slobodana Miloševića. Umesto da njena hrabrost bude podržana kao pravi patriotizam, Svetlana Đorđević je izložena nasilju istih onih ljudi koji su se bavili kriminalom i činili zločine na Kosovu. Zahtevamo od lokalnih vlasti u Vranju i odgovornih republičkih vlasti u Srbiji da na pravi način zaštite Svetlanu Đorđević umesto što je pod vidom tobožnje zaštite izlažu novom nasilju. Takođe tražimo da se otkriju napadači koji su joj ugrozili život. Ukoliko se vlasti ogluše o svoju obavezu, to će biti još jedan dokaz da nismo izašli iz vremena pravne i građanske nesigurnosti i otvorenog nasilja kakvo je vladalo do 5. oktobra 2000», kaže se između ostalog u pismu podrške koju su potpisali: Mirjana Miočinović, Milan Đorđević, Filip David, Mirko Đorđević, Biljana Srbljanović, Radmila Lazić, Predrag Čudić, Nenad Prokić, Drinka Gojković, Veljko Radović, Milan Vlajčić, Miodrag Stanisavljević, Vladimir Kopicl, Mileta Prodanović, Obrad Savić, Dragan Velikić i Mihajlo Mihajlov.
Knjiga “Svedočanstvo o Kosovu” objavljena je prošle godine u ediciji “Dokumenta” Fonda za humanitarno pravo, i predstavlja potresno svedočenje obične, anonimne žene o dominantno muškom društvu, ratničkom diskursu u kom je nasilje svakodnevica, od najuže porodice preko lokalnih moćnika. Osim kućnog nasilja, i rastuće agresije u svojoj sredini tokom rata u Bosni i Hercegovini, Svetlana Đorđević sa puno detalja opisuje svoj život na Kosovu u drugoj polovini 90-ih. Kao jedina žena koja vozi taksi u Prištini najpre je bila žrtva srpsko-albanskih veza mafije i policije, da bi sa eskalacijom državne represije u nekoliko navrata delila tešku sudbinu svojih putnika, Albanaca.