24. Sep 2019
Moramo da nateramo institucije da procesuiraju optužene za napade na novinare, rekao je FoNetu predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Norbert Šinković i dodao da se ne može govoriti o napretku sve dok se novinarima pale kuće, razbijaju glave i zabranjuje im se da postavljaju pitanja političkim akterima.
U serijalu Presstup, Šinković ukazuje na brojna nerešana pitanja kada je reč o bezbednosti i napadima na novinare.
“Imamo oko 20 napada, verbalnih i fizičkih od početka godine, prema NUNS-ovoj bazi podataka. To se ne poboljšava, samo postoje negativnije tendencije”, naveo je Šinković i dodao da su pretnje, pogotovo one na društveniom mrežama, gotovo svakodnevne.
Upozorava i na to da, kada je reč o bezbednosti novinara, izostaje podrška građana, jer, kako ocenjuje, oni ne vide problem u tome kada neko na društvenim mrežama napiše “završićeš kao Ćuruvija”.
“To nije samo pitanje slobode mene kao novinara, već je to pitanje slobode cele zajednice. Ako ja kao novinar nisam bezbedan i ne mogu da radim svoj posao, postavljam pitanja donosiocima odluka, gde je onda kontrola”, upitao je Šinković.
On je istakao da medijska strategija treba da ponudi rešenja i na ta pitanja, da pokaže u kom pravcu treba da se ide, ali da ne sme da ostane samo na papiru.
“ Medijska staretegija je bitna, ali je izuzetno bitna i primena tog dokumenta”, smatra Šinković i dodaje da institucije u tom procesu treba da neguju dijalog i da stavove novinarskih udruženja prihvataju kao ekspertsko mišljenje, a ne da ih doživljavaju previše lično.
Predsednik NDNV i novinar Radija Slobodna Evropa, ukazuje i na ozbiljnu marginalizaciju profesionalnih medija u Srbiji.
“U čitavj toj priči poprilično asistiraju institucije, predstavnici političkog kora i establišmenta”, ocenjuje Šinković i dodaje da i monitoring međunarodnih organizacija ukazuje na složenost medijske situacije u Srbiji i težak položaj novinara.
Osvrnuvši se na problem lažnih vesti, Šinković smatra da ih generišu “tabloidi i razne političke grupacije koje, zapravo, žele da publika više ne veruje institucijama, novinarima i svojim očima”.
Sve to, upozorava on, podriva čitav demokrstki sistem i odražava se na svakodnevicu građana.
Rešenje vidi u edukaciji građana i medijskoj pismenosti, pa poručuje da bi svaki put kada se pomene neimenovani izvor to trebalo da “upali lampicu”.
“Moramo da raširimo svest o tome šta znači sloboda medija i zašto je bitna za građane”, istakao je Šinković jednu od najvažnijih uloga novinarskih udruženja.
(FoNet)
