21. Oct 2017
Javni medijski servisi moraju početi da dosledno poštuju zakon, a pre svega Radio-televizija Srbije, koja u svoj program mora uvrstiti i program na manjinskim jezicima, što je propisano i Zakonom o javnim medijskim servisima, saopštila je Koalicija novinarskih i medijskih udruženja.
“Potrebno je obavezati Javni medijski servis Srbije da uvede programe na albanskom, bosanskom, vlaškom i bugarskom jeziku, kao i da unapredi program na romskom jeziku”, navodi se u preporukama koje je ta koalicija objavila u publikaciji “Informisanje na jezicima nacionalnih manjina – na sporednom koloseku”.
Koaliciju novinarskih i medijskih udruženja čine Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija, Asocijacija onlajn medija i Asocijacija Lokal pres.
“Potrebno je zakonskim rešenjima osnažiti nezavisnost i autonomiju javnih servisa u svima aspektima, pa i u aspektima manjinskog informisanja, odnosno programa na manjinskim jezicima. Pod tim podrazumevamo i nezavisnost od vlasti u Srbiji, ali i od nacionalnih saveta nacionalnih manjina”, navodi se u preporukama.
Dodaje se da prilikom izrade nove Medijske strategije i reforme medijskog zakonodavstva mora voditi računa o vrednostima interkulturalnog društva, odnosno međuetničku komunikaciju i negovanje duha tolerancije i te vrednosti tretirati kao javni interes.
Koalicija se založila i da zakonodavac prilikom izrade medijske legislative treba u većoj meri da prepozna značaj medija civilnog društva, a pogotovo u oblasti manjinskog i višejezičnog informisanja.
“Potrebno je da se ovim medijima, u skladu sa primerima dobre prakse iz razvijenih demokratskih zemalja, obezbede posebne stimulativne mere za osnivanje, razvoj i funkcionisanje medija civilnog društva, koji su od velikog društvenog značaja u kontekstu ugroženosti medijskih sloboda i medijskog pluralizma. Osnivanje i razvoj ovakvih medija može biti dragoceno u popunjavanju praznina zbog nestanka pojedinih medija u procesu izlaska države iz vlasništva nad njima”, navodi se u preporukama.
Dodaje se da je kroz proces izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina potrebno predvideti jasne mehanizme stabilnog, adekvatnog i nediskriminatornog finansiranja medija kojima su osnivači nacionalni saveti.
“S obzirom na činjenicu da su mediji nacionalnih saveta stavljeni u poziciju svojevrsnih manjinskih javnih servisa, potrebno je izmenama ovog zakona obezbediti i mehanizme zaštite uređivačke politike od uticaja osnivača (nacionalnih saveta), po logici koju zakonsko definisanje javnih servisa nalaže”, piše u preporukama.
Precizira se da Medijska strategija treba da predvidi tripartitne upravne odbore izdavača medija na manjinskom jeziku, osnovanih od strane nacionalnih saveta, koji bi trebalo da budu sastavljeni od predstavnika nacionalnih saveta, predstavnika redakcije i predstavnika civilnog društva.
Koalicija novinarskih i medijskih udruženja je konstatovala da postoje mnogobrojni problemi u sferi konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja i založila se da kroz izmene medijske legislative država obezbedi precizne mehanizme i obaveze konkursnog sufinansiranja javnog interesa.
“Neophodno je kroz poštovanje važećih zakona i unapređenje medijske legislative unaprediti proces konkursnog sufinansiranja javnog informisanja, kako bi on zaista služio interesima građana, a ne vlasti. U tom smislu potrebno je obezbediti potpunu transparentnost procesa, nesmetano funkcionisanje komisija za vrednovanje projekata koji će biti sastavljeni od nezavisnih stručnjaka delegiranih od reprezentativnih udruženja koji nisu u sukobu interesa, kao i izdvajanje adekvatnih finansijskih sredstava”, piše u preporukama.
Potrebno je obezbediti posebne stimulativne mere za elektronske medije koji imaju sadržaje na manjinskim jezicima (recimo u smislu ukidanja ili smanjivanje troškova, kao što su digitalne dividende, troškovi za SOKOJ, OFPS i drugo).
Publikaciju je objavilo Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku organizacije CRD (Civil Rights Defenders).
(Autonomija)
