06. Jan 2017
Nezavisno društvo novinara Vojvodine smatra da je podnošenje “tajnih” krivičnih prijava od strane policije, za koje niko ne zna, ni javnost, pa ni oštećeni, a koje, po svemu sudeći, skupljaju prašinu u nekoj od polica Tužilaštva – daleko od adekvatne reakcije države na pretnje smrću koje dobijaju novinari i medijski poslenici.
Naše jučerašnje saopštenje, u kojem smo ukazali da su naša dva člana – Nenad Mihailović i Bojan Babić, autori popularne web emisije “Lični stav” – već dve godine kontinuirano izloženi verbalnom nasilju i pretnjama, među kojima su i brojne pretnje smrću, te da država na to nije reagovala – demantovalo je Ministarstvo unutrašnjih poslova tvrdnjom da je podnelo pet krivičnih prijava povodom ovih pretnji.
Odgovor Ministarstva je u najmanju ruku ciničan, s obzirom da Mihailović i Babić i dalje redovno dobijaju pretnje koje se intenziviraju u poslednje vreme i koje im onemogućavaju nesmetan život i rad, a da policija ništa nije preduzela da ih zaštiti. Takođe, potpuno je nejasno zašto o ovim krivičnim prijavama MUP nije obavestio ni javnost, niti oštećene, kao što je potpuno neprihvatljivo da one još nisu procesuirane, s obzirom na činjenicu da svojevrsna kampanja protiv Mihailovića i Babića traje već dve godine.
Zahtevamo od MUP-a i nadležnih tužilaštava da pod hitno saopšte javnosti šta se dešava povodom ovih krivičnih prijava, kao i šta je sa drugim slučajevima prijavljenih napada. Osim toga, policija mora da preduzme i druge zakonski predviđene mere kako bi obezbedila njihovu sigurnost.
Mihailović i Babić su u samo jednom slučaju dali iskaz povodom pretnji i tada su jedini put obavešteni da je podnesena krivična prijava. Tada su odustali od gonjenja jer je bilo u pitanju maloletno lice koje se potpisalo punim imenom i prezimenom. Smatrali su, međutim, da to nije zadovoljenje pravde, s obzirom da desetine drugih pretnji smrću nisu sankcionisane. Interesantno je da su Mihailović i Babić od MUP-a dobili informaciju da ovo Ministarstvo nema novca koji bi omogućio međunarodnu pravnu pomoć u otkrivanju počinilaca.
Nažalost, nisu samo Mihailović i Babić izloženi pretnjama, pa bi bilo dobro da nadležni državni rgani saopšte šta se dešava i u drugim slučajevima ugrožavanja sigurnosti novinara, odnosno da li su i tu podnesene nekakve krivične prijave i šta se sa njima događa.
U suprotnom, ostajemo pri tvrdnji da država nečinjenjem podstiče ugrožavanje sigurnosti onih novinara i medijskih poslenika koje je proglasila za neprijatelje vlasti.
Da država može da bude i efikasna kada hoće, pokazuje se kada su na meti pretnji predstavnici vlasti. Te pretnje bivaju sankcionisane brzinom svetlosti.
Nezavisno društvo novinara Vojvodine
Novi Sad, 6. januar 2017.
