Šta manjinske zajednice žele od svojih medija – i da li ih ti mediji zaista čuju?

Uloga manjinskih medija u Srbiji već decenijama se posmatra pre svega kroz prizmu očuvanja jezika, kulture i identiteta nacionalnih zajednica. I dok je ta funkcija nesporno važna, naročito u višegeneracijskom prenošenju jezičkih i kulturnih vrednosti, svoditi misiju ovih medija isključivo na identitetsku nije samo ograničavajuće, već i štetno. Jer, manjinski mediji nisu samo nosioci tradicije – oni su i akteri javnog interesa.

Prema dostupnim podacima, trenutno u Srbiji postoji oko 150 medija koji izveštavaju na jezicima nacionalnih zajednica. Ovi mediji suočavaju se sa brojnim izazovima, uključujući finansijsku nestabilnost, političke pritiske i nedostatak kadrova, posebno među mlađim generacijama. Mnogi od njih su pod direktnim ili indirektnim uticajem manjinskih nacionalnih saveta, što može uticati na njihovu uređivačku nezavisnost. Istraživanje koje je sprovela Misija OEBS-a u Srbiji ističe da je manjinska medijska scena u velikoj meri haotična i da je teško doći do preciznih podataka o broju i strukturi ovih medija.

Uprkos ovim izazovima, manjinski mediji igraju ključnu ulogu u očuvanju jezika, kulture i identiteta nacionalnih zajednica u Srbiji. Njihova sposobnost da odgovore na specifične potrebe svojih zajednica, uključujući informisanje na maternjem jeziku i pokrivanje lokalnih tema, čini ih nezamenjivim delom medijskog pejzaža zemlje.

Zajednicama koje se informišu na svom jeziku nisu potrebne samo priče o folkloru i manifestacijama, već i istraživanja o lokalnoj vlasti, priče o korupciji, rodnoj ravnopravnosti, sloboda izražavanja i osnaživanje mladih – sadržaji koji odgovaraju na konkretne izazove sa kojima se ti ljudi svakodnevno suočavaju. Zato su novinarska etika, profesionalni standardi i kritički pristup jednako važni za manjinske medije kao i za sve druge.

Mediji kao čuvari identiteta

Aleksandra Bučko, novinarka rusinske redakcije Radija Novi Sad i osnivačica portala “Fabrika kreativnosti”, ističe da su manjinski mediji od suštinskog značaja za očuvanje kulturnog identiteta zajednica.

“Mediji na jezicima nacionalnih manjina vrlo često mogu da daju dodatnu vrednost, dodatni kontekst koji je specifičan za tu zajednicu, a koja “promakne” medijima na većinskom jeziku. Prvo, zato što se većina medija na većinskom jeziku ne bavi konstantno svim lokalnim pitanjima jer je to nemoguće zbog obima informacija. Drugo, jer medijski radnici i radnice u većinskim medijima prosto ne poznaju specifičnosti određenih loklalnih ili nacionalnih zajednica – makar ne u toj meri u kojoj to sigurno znaju i prepoznaju osobe koje su tu odrasle. U to je takođe uključen i jezik i dostupnost informacija na maternjem jeziku, ali bih više istakla upravo kulturološki aspekt, teme i pristup temama koji je možda svojstven zajednici ili određene teme koje su važne u toj zajednici”, smatra Bučko.

Virág Gyurkovics, glavna urednica portala “Átlátszó Vajdaság”, naglašava da su mađarski mediji u Vojvodini podložni političkim pritiscima, što ograničava njihovu uređivačku slobodu. Većina medija pod kontrolom nacionalnih saveta fokusira se na kulturne teme, dok se društvena i politička pitanja često izbegavaju ili filtriraju.

“Mediji koji informišu na mađarskom jeziku u Vojvodini nalaze se u kriznom stanju iz složenih razloga. S jedne strane, novinarska zajednica je tokom 1990-ih godina znatno osiromašila, pa novinarstvo više nije predstavljalo privlačnu i perspektivnu karijeru za mlade. Prošla je čitava decenija u siromaštvu i beznađu. Nakon 2010. godine, kada je aktuelna vlada Fidesa preuzela vlast u Mađarskoj, medijski prostor je u roku od nekoliko godina reorganizovan. Većina medija koji izveštavaju na mađarskom jeziku u međuvremenu je prešla pod osnivačku nadležnost nacionalnog saveta, što je poboljšalo njihovu ekonomsku situaciju, ali je istovremeno dovelo i do pritisaka na njihovu uređivačku politiku”, podseća Gyurkovics.

Ona dodaje da je u takvim uslovima teško govoriti o kritičkom pristupu, a često i o objektivnom informisanju, jer im je zabranjeno da izveštavaju o određenim temama ili da intervjuišu pojedince koji nisu po volji vlastima.

“Ti zadaci ostaju na malobrojnim nezavisnim medijima, kojima ekonomska stabilnost i dalje predstavlja veliki izazov. Zbog toga je situacija izrazito neravnopravna, što dodatno produbljuje unutrašnje tenzije u okviru novinarske profesije”, kaže ova urednica.

Amela Bajrović, urednica portala “Freemedia” iz Novog Pazara, ističe važnost izveštavanja o položaju žena u društvu. Kroz inicijative poput “I ja se pitam”, njen portal pruža prostor ženama da izraze svoja mišljenja i postavljaju pitanja donosiocima odluka, čime se podstiče njihovo osnaživanje i veća participacija u društvenim procesima.

“Čini mi se da se poslednjih godina medijska zastupljenost žena prilično popravila u Novom Pazaru. Ranije su teme o ženama bile prisutne samo sporadično, kroz pojedinačne priloge o istaknutim pojedinkama, dok je danas, ja bih rekla sa pojavom portala, situacija znatno drugačija. Portal Freemedia.rs od samog osnivanja ima misiju da nam upravo žene budu u pravom planu, tako da bar jednom nedeljno imamo neku uspešnu žensku biznis priču ili uopšte stav neke žene na određenu temu. Prateći situaciju dugi niz godina deluje mi da su i žene u ovom delu Srbiji danas daleko smelije, ali i otvorenije za medije, tako da mi je drago da smo neko ko utiče na njihovo osnaživanje. Ipak, mislim da sve to još uvek nije dovoljno”, kaže Bajrović.

Oblasti u kojima je još uvek potrebno dodatno izveštavanje, smatra ova urednica, uključuju teme poput porodičnog nasilja, ekonomske zavisnosti i ograničenog političkog uticaja žena.

“Mislim da je ključna snaga u napredovanju izveštavanja kada je položaj žena u pitanju upravo u forsiranju uspešnih ženskih biznis ideja, jer ih na taj način ohrabrujemo da budu samostalnije, što utiče na njihov osećaj sigurnosti. Lokalni mediji bi trebali da budu ključni saveznici ženama u borbi za ravnopravnost i vidljivost u svim sferama društva”, dodaje Bajrović.

U višekulturalnim sredinama poput Novog Pazara, jezik komunikacije često igra važnu ulogu u oblikovanju pristupa i percepcije medijskih sadržaja. Međutim, kada su teme univerzalne – poput prava žena, nasilja u porodici ili društvene nepravde – jezičke razlike postaju manje važne, a zajedničko iskustvo dolazi do izražaja.

Urednica portala Freemedia.rs  ističe da u njenoj redakcijskoj praksi nije uočila značajnije razlike u reakcijama publike na iste teme objavljene na srpskom i bosanskom jeziku.

“Rekla bih da u tom smislu vlada neka vrsta solidarnosti među ženama, jer sve one imaju zajedničke probleme protiv kojih se bore, tako da zaista, bar kod nas u Novom Pazaru, nema neke velike razlike. Jednako se čitaju i prate i tekstovi pisani na srpskom, kao i oni na bosanskom jeziku”, pojašnjava Amela Bajrović.

Izazovi u digitalnom dobu – a gde su mladi u manjinskim medijima?

Aleksandra Bučko smatra da manjinski mediji moraju ubrzano da se prilagode digitalnim trendovima kako bi ostali relevantni, posebno za mlađe generacije. To uključuje multimedijalni pristup, prisustvo na društvenim mrežama i korišćenje veštačke inteligencije. Međutim, nedostatak kadrova i znanja često predstavlja prepreku u ovom procesu.

“Smatram da većina medija na jezicima nacionalnih manjina treba ubrzano da uhvati korak sa inovacijama u medijskom sektoru – od produkcije do posmatranja i nastupa medija kao održivih biznisa. Od apsolutne multimedijalnosti u svim sektorima (čast izuzecima) do pristupa i nastupa u promociji, na socijalnim mrežama, korišćenjem svih dostupnih digitalnih alata, a sada već i veštačke inteligencije. Ono što mogu da primetim jeste da mediji na jezicima nacionalnih zajednica ne idu u potpunosti “u korak” sa svim tehnološkim/digitalnim dostignućima. Što zbog manjka kadrova, što zbog manjka znanja ili podrške”, kaže Bučko.

U vremenu u kojem mladi sve ređe konzumiraju tradicionalne medijske formate i sve češće biraju sadržaje koji im se serviraju preko algoritama, pitanje kako manjinski mediji dopiru do nove generacije postaje ključno za njihov opstanak. Nije dovoljno da sadržaj bude samo na maternjem jeziku – on mora biti i tematski relevantan, vizuelno privlačan i distribuiran tamo gde se mladi već nalaze. U protivnom, manjinski mediji rizikuju da izgube ne samo kontakt s mladima, već i kontinuitet prenosa identitetskih i društvenih vrednosti u okviru zajednice. Rešenja postoje, ali podrazumevaju promenu pristupa – od izbora tema i formata, do redefinisanja pozicije medija kao prostora za dijalog, edukaciju i angažman mlađe publike.

“Mediji na jezicima nacionalnih manjina moraju da pronađu način da privuku i kreiraju sadržaj koji je relevantan mladima. Ako to ne urade – uskoro neće imati publiku za koju kreiraju sadržaj. Tu pričam najviše o odabiru tema, pristupu obradi teme i kreiranja priče – i vrednosno, informaciono i multimedijalno. Ukoliko to, na primer, mlađoj generaciji nije toliko važno, i ako vi ne negujete odnos sa njima – odrašće u odrasle kojima takođe nije važno šta taj medij ima da ispriča”, kaže Bučko.

Aleksandra Bučko ukazuje i na izazove biznis modela manjinskih medija. 

“Kada pričamo o medijima kao biznisima, iako je to kod nas bolna i tabu tema – tu se ne radi samo o finansijskom razmišljanju – kako da mediji zarade novac za kreiranje priča. Tu se radi i o pozicioniranju medija – o tome kako da pronađu “to svoje nešto” da bi im publika dolazila nazad i pratila njihov rad, a da oni pritom budu profesionalni i da, podrazumeva se, poštuju novinarski kodeks. Čak je to i najvažnije, na koji god način da pričamo o medijima. I to je nešto svaka strategija medija mora da sadrži, da joj to bude okosnica,” smatra Bučko.

Virag Gyurkovics primećuje da su sadržaji manjinskih medija često proizvod srednje generacije, što otežava prilagođavanje savremenim trendovima i komunikaciju s mlađom publikom.

“Mlađe generacije su znatno manje zastupljene među ciljnim publikama manjinskih medija. Ipak, ne bih rekla da je to isključivo pitanje manjinskog statusa, već pre generacijske razlike. Sadržaji jednostavno nisu dovoljno privlačni mladima”, kaže ova urednica.

“U inostranstvu je, na primer, sve češća pojava da mladi ne prate konkretne medije, već influensere, koji predstavljaju i tumače vesti kroz sopstveni filter. Dakle, iako nisu direktno prisutni na medijskim sajtovima, mladi su ipak informisani. Diskusije u fokus grupama mogle bi da pruže bolji uvid u njihove medijske navike”, predlaže način na koji i manjinski mediji mogu da dođu do informacija o realinim potrebama mladih u kontekstu konzumiranja informacija, odnosno medijskih sadržaja.

Amela Bajrović ističe da njen portal koristi različite digitalne kanale, uključujući Facebook, Instagram i podkaste, kako bi dopreo do šire publike. Ipak, priznaje da nedostatak ljudskih resursa ograničava mogućnosti za dalje širenje i inovacije.

“Portal Freemedia.rs svakodnevno koristi više digitalnih kanala kako bismo dopreli do što šire publike, a posebno do mlađih generacija koje uglavnom konzumiraju sadržaj putem društvenih mreža. Najaktivniji smo na Facebooku i Instagramu, a nešto manje na TikToku, ali svesni smo njegovog potencijala.

Uglavnom se trudimo da imamo što više kratkih video-formata, a jednom nedeljno objavljujemo video anketu, koja je veoma gledana i izaziva reakciju publike, među kojima je i mnogo mladih ljudi. Dva puta mesečno, na 15 dana, objavljujemo podkaste “Sa mladima o mladima”, u kojem naše mlade novinarke razgovaraju sa vršnjacima o temama koje su u fokusu njihovih interesovanja”, kaže urednica novopazarskog portala.

U pokušaju da razume potrebe i navike mlađe publike, redakcija portala Freemedia.rs sprovela je fokus grupu sa mladima iz svoje zajednice. Kako kaže Amela Bajrović, cilj je bio jednostavan, ali suštinski važan – saznati gde, kako i zašto mladi konzumiraju određene medijske sadržaje, i kako lokalni medij može postati deo tog informacionog toka. Rezultati su potvrdili ono što mnoge redakcije već naslućuju: interesovanje postoji, ali zahteva drugačiji pristup, nove formate i prisustvo na platformama koje mladi svakodnevno koriste. Ipak, ograničeni kapaciteti i nedostatak ljudi ostaju prepreka koja usporava ovaj prijeko potreban iskorak.

Vladimira Dorčova Valtner (NDNV/naslovna ilustracija: Pixabay)

“Ovaj sadržaj nastao je uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Balkanskog Fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog Fonda Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Švajcarske. Za sadržaj je isključivo odgovorno Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ne odražava stavove Vlade Norveške, GMF BTD-a, Vlade Švajcarske ili njihovih partnera.”