13. May 2025
“Zašto smo besplatno delili list „Családi Kör” (Porodični krug)?”
Tekst sa gornjim naslovom objavljen je u istoimenom broju lista od 13. februara 2025. godine. „Családi Kör” je jedini nezavisni nedeljnik mađarske zajednice u Vojvodini, koji izlazi u kontinuitetu od 1990. godine. Pored zdravstvenih i zabavnih sadržaja za celu porodicu, bavi se i javnim, društvenim i političkim temama.
Autorka Mina Delić u ovom članku piše:
„Pošto je moja fotografija (krvave ruke na božićnom ukrasu), koju sam fotografisala na Filozofskom Fakultetu u Novom Sadu, početkom januara objavljena na naslovnoj strani lista, odlučila sam da ovaj broj nedeljnika potražim na kioscima. Činilo mi se čudnim da u gradu u kojem su Mađari u većini, na štandovima ne mogu da nađem novi broj lista.
Bila sam ubeđena da ću u tržnom centru u centru grada pronaći bar nekoliko primeraka. Pogledala sam na štandu gde su novine, ali nisam videla ni jedan primerak. Tražila sam dalje, sve dok odjednom nisam prepoznala svoju fotografiju, odnosno nađoh gomilu novina, koje su, međutim, bile potpuno sakrivene iza ostalih štampanih medija. Svi su bili pažljivo sakriveni od znatiželjnih očiju. Sigurna sam da ovo ne može biti slučajnost.
Otišla sam do drugog kioska, da vidim da li je „Családi Kör” tamo dostupan. Kiosk radi po određenom principu, a svaka novina ima svoje mesto. List sa mojom fotografijom ni ovde nisam našla, ali sam znala da je oduvek bio pored lista „Hét Nap” (Sedam dana), što je bilo logično, jer je to drugi nedeljnik na mađarskom jeziku. Brzo sam pronašla „Hét Nap”, jer su ga postavili na jasno vidljivo mesto, a onda sam primetila da se iza grickalica i drugih slatkiša – kakvo iznenađenje – nalazi „Családi Kör”, pažljivo sakriven. Pitala sam prodavca ko odlučuje kako su novine raspoređene, na šta mi je on odgovorio da kompanija odlučuje o svemu. Tada mi se nametnulo pitanje: da li je kompanija odlučila da iza slatkih i slanih grickalica sakrije medij koji nije naklonjen vladi?
Krajem 2020. godine radila sam istraživanje za Udruženje novinara Srbije koje se bavilo finansiranjem medija na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica u Srbiji. Prema istraživanju, Fondacija „Sloboda štampe”, koja izdaje i „Családi Kör”, aplicirala je 2020. godine u nekoliko vojvođanskih opština, ali nije dobila nijedan dinar.
S druge strane, nedeljnik na mađarskom jeziku „Hét Nap”, čiji je osnivač Mađarski nacionalni savet, 82,18 odsto prihoda dobija od direktnih subvencija nadležnog pokrajinskog sekretarijata, dok Fondacija „Sloboda štampe” 73 odsto prihoda dobija od prodaje lista „Családi Kör”. Skrivanjem nedeljnika i otežavanjem kupovine, nanošena je ogromna finansijska šteta ovom mediju, što se ozbiljno odražava i na plate onih koji rade u listu. Osim toga, skrivanje novina na policama utiče i na svest građana, jer onemogućava da informacije stignu do njih.”
29 predloga projekata, 0 dinara
Da li je moguće da se pažnja i „temeljnost“ političke elite mađarske zajednice u Vojvodini, koja nimalo ne voli nezavisnu štampu – tačnije Saveza vojvođanskih Mađara, koji je u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom na svim nivoima (republičkom, pokrajinskom, opštinskom) – protegne čak i do toga da njihovi „odgovarajući” ljudi pozovu „odgovarajuće” firme da „odgovarajuće” novine stave na „odgovarajuće” mesto? Ako zbog ničeg drugog, onda bar radi očuvanja sopstvenog mentalnog zdravlja ne bi bilo dobro kreirati razne teorije zavere.
Međutim, postoje i druge okolnosti i drugi faktori, koji podržavaju ovu pretpostavku. Na primer, situacija sa raznim konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja, koju je autorka pominjala u članku promenila se u poslednjih pet godina – u negativnom pravcu. Da, 2020. godine Fondacija „Sloboda štampe” konkurisala je u nekoliko Vojvođanskih opština, gde žive Mađari u značajnijem broju, navodeći da članovi ove zajednice takođe imaju zakonsko i ustavno pravo da se informišu na svom maternjem jeziku i na objektivan način. Na ukupno 29 (!) ovakvih predloga projekata dodeljena je tačno 0 dinara! A posebno je interesantno da je formulacija pismenog obrazloženja odbijanja često bila identična od reči do reči, znači očigledno je da su čak i tekst odbijanja članovi komisije dobili iz neke centrale.
Ipak, proteklih godina bilo je primera da je ista Fondacija uspešno konkurisala na pokrajinskom ili republičkom nivou. Zatim je podrška i na ovim nivoima prestala, paralelno sa činjenicom da 2022. godine saradnici Fondacije više nisu bili članovi Komiteta za informisanje Mađarskog nacionalnog saveta, tako da više nisu imali priliku da lično brane sopstvene predloge projekata, ili dižu glas za pravedniju i objektivniju raspodelu. Od tada je proces postao jasan i jednosmeran: 2024. godine Fondacija je uspešno konkurisala samo na jednom republičkom tenderu, a 2025. ni na jednom.
„Tehnička greška”
Ove godine ni inače nisu bile blagonaklone prema štampanom izdanju Fondacije. Globalni trendovi nisu zaobišli ni manje, regionalne novine: pored kontinuiranog povećanja cena roto papira potrebnog za štampanje, broj prodatih primeraka se kontinuirano smanjio, kao rezultat brzog menjanja potrošačkih navika. Naime, ljudi sve više crpe informacije sa laptopa i mobilnih telefona, a ne sa papira. To naravno prouzrokuje i smanjenje prihoda od prodaje, što, uz presušivanje grantovskih sredstava, ne može proći bez posledica. 2025. godine najmlađa i najtalentovanija novinarka Fondacije napustila je redakciju nakon što je dobila bolju ponudu od jedne inostrane kompanije. Posao koju je obavljala podelili su ostali članovi redakcije, jer finansijskih mogućnosti za angažovanje novog saradnika nije bilo.
Ako je cilj da se onemogući rad nezavisnog medija, onda je naravno presecanje mogućih finansijskih sredstava na svaki mogući način najefikasnija metoda. Ali nije jedina. Ignorisanje, neodgovaranje na pisana pitanja, pozivanje samo predstavnika „odgovarajućih“ medija na konferencije za štampu gotovo je rutinska metoda i od strane Saveza vojvođanskih Mađara i Mađarskog nacionalnog saveta.
Nedavno je predsednik Mađarskog nacionalnog saveta bio praktično primoran da to javno prizna, nakon što je jedna od najvećih srpskih novinarskih organizacija, Udruženje novinara Srbije, u saopštenju (https://www.uns.org.rs/saopstenja/173096/uns-neprihvatljiva-diskriminacija-medija-u-subotici-i-senti.html ) skrenula pažnju na činjenicu da nacionalni savet selektivno poziva medije na svoje konferencije za štampu, čime diskriminiše Fondaciju „Sloboda štampe”.
U svom odgovoru Savet je napisao: „Pregledali smo poziv upućen za konferenciju za štampu održanu u sedištu Mađarskog nacionalnog saveta 23. aprila 2025. godine i utvrdili da zaposleni u informativnim medijima „Szabad Magyar Szó” i „Családi Kör”, koje smo inače želeli da pozovemo, nisu dobili predmetni poziv zbog tehničke greške.“
Predsednik Arpad Fremond je povodom slučaja izjavio da se „izvinjava i preuzima odgovornost za ono što se dogodilo“, ali šta tačno ta odgovornost znači i kakve posledice ona povlači za sobom do danas nije razjašnjeno.
Međutim, turbulentni događaji u proteklih šest meseci doneli su i pozitivne promene u život Fondacije. Vesti i izveštaji o studentskim demonstracijama, blokadama i pokretima na portalu „Szabad Magyar Szó” izazovu gotovo neverovatno interesovanje. Generalno, može se reći da video prenose uživo o ovim događajima gleda daleko više ljudi nego celokupno stanovništvo datog naselja.
Jedan od najšokantnijih primera je Čoka. Prema poslednjim podacima popisa stanovništva, ovo malo naselje u severnom Banatu ima 8,5 hiljada stanovnika (od kojih samo 45 odsto se izjasnilo kao Mađari), ali video strim o lokalnim demonstracijama pogledano je 26 hiljada puta! Ovo je samo jedan primer među mnogima; u većim naseljima broj pregleda često prelazi sto hiljada. Kao jasan dokaz da potreba za objektivnim i autentičnim informacijama nema nacionalni predznak.
Peter Kokai (NDNV)
“Ovaj sadržaj nastao je uz finansijsku podršku Vlade Norveške, Balkanskog Fonda za demokratiju, projekta Nemačkog Maršalovog Fonda Sjedinjenih Američkih Država i Vlade Švajcarske. Za sadržaj je isključivo odgovorno Nezavisno društvo novinara Vojvodine i ne odražava stavove Vlade Norveške, GMF BTD-a, Vlade Švajcarske ili njihovih partnera.”
