09. May 2014
Autocenzura je veoma raširena u medijima u Srbiji, ali ne postoji opravdanje za to, jer autocenzura predstavlja drastičan primer kršenja novinarske etike, rečeno je juče na javnoj debati “Autocenzura: Nevidljiva pretnja slobodi medija” u Novom Sadu.
Šefica Medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji Gordana Janković kazala je da govoriti o autocenzuri, znači govoriti i o cenzuri i o uplivu države i ekonomske moći u medije.
“Ne može se uspostaviti medijsko tržište ako ne postoje pravila. Neće biti jednostavno uspostaviti demokratski sistem informisanja: i zakone, i pravila tržišta, i pravila koja dolaze od zahteva građana”, kazala je Gordana Janković.
Ona je ocenila da se svaka vlast libi da uspostavi medijski sistem, jer se svaka vlast nada da kroz “nekakav haos” može da ima beneficije.
Novinarka Radio-televizije Vojvodine Marina Fratucan ocenila je da je autocenzura pre svega do samih novinara.
“Na nama je da odlučimo da li ćemo na nju da pristanemo ili na. Ne postoji izgovor za autocenzuru”, ocenila je Marina Fratucan.
Glavni urednik novosadskog Radija 021 Slobodan Krajnović ocenio je da novinari postaju skloni autocenzuri onda kada misle da im je ugrožena bezbednost, zatim kada se bave temama vezanim za kriminalni milje u društvu, kao i kada se bave istraživačkim temama koje se tiču istraživanja puteva krupnog kapitala.
“Postoji i interesna autocenzura, koja počinje onda kada mediji konačno dobiju novac od nekog oglašivača, pa prestaju o njemu da pišu”, naveo je Krajnović.
Glavna urednica nedeljnika na mađarskom jeziku “Porodični krug” (Čaladi ker) Marija Habram ocenila je da autocenzura postoji prvenstveno zato jer nema novca u medijima.
Dodala je da u medijima na mađarskom jeziku u Vojvodini postoji i jaka politička cenzura, koja potom u pojedinim medijima dovodi i do autocenzure.
Direktorica Net medije Ivana Stanišić kazala je da u Srbiji ima sjajnih novinara, ali da su cenzori u redakcijama veoma često urednici, direktori i vlasnici medija.
Novinar Jan Briza rekao je da je poštenije podneti ostavku na uredničku funkciju ili ugasiti medij, nego pristati na cenzuru i autocenzuru.
Šefica Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dubravka Valić Nedeljković je ocenila da je potrebno obrazovati publiku za medije.
Javnu debatu “Autocenzura: Nevidljiva pretnja slobodi medija” organizovala su novinarska udruženja i OEBS, povodom Svetskog dana slobode medija, u Medija centru Vojvodine.
(Autonomija)
