27. Nov 2013
Svaka vrsta privatizacije Radio Subotice za Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine je neprihvatljiva, izjavio je danas predsednik ovog saveta Tamaš Korhec.
Kohrec je rekao da ni jedan od do sada ponuđenih nacrta ne garantuje da će uloga ovog, kako je naveo, javnog servisa, opstati u slučaju privatizacije.
“Sve dok ja ne vidim takve garancije, a teško su zamislive takve garancije, mi ćemo kategorički biti protiv. To ćemo javno reći, i do sada smo javno rekli i smatramo da ovaj izuzetak treba da opstane u zakonu, naročito u slučaju medija koji više decenija imaju ovu ulogu”, izjavio je Korhec Radio Subotici.
On je najavio da će Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine “do krajnjih granica, u okviru demokratskog procesa” biti protiv privatizacije medija poput Radio Subotice, pošto smatra da bi time bila ugrožena već stečena prava ove manjine na informisanje na maternjem jeziku.
Korhec je podsetio da Ustav Srbije propisuje da se jednom stečena prava ne mogu ukidati.
“Naš ustav ima jednu važnu odredbu, a to znači da je moguće razvijati pravni sistem, ali ne i unazaditi. Ovde se radi o pravu koje je ostvareno, koje funkcioniše i smatram da ovaj zakon krši to. Svakako ćemo tražiti ustavnu reviziju tog zakona, ako do toga dođe”, rekao je Korhec.
Radio Subotica će sutra obeležiti 45 godina rada, a tim povodom biće održana svečana, otvorena sednica Upravnog odbora ovog javnog preduzeća, na kojoj će jedina tema biti “Radio Subotica – 45 godina rada – izazovi, perspektive, razvoj”.
Učešće u raspravi su potvrdili pomoćnik ministra kulture zadužen za informisanje Saša Mirković, predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor, potpredsednik Vlade Vojvodine i pokrajinski sekretar za kulturu i informisanje Slaviša Grujić, predsednik Skupštine grada Subotice prof. dr Radmilo Todosijević, gradonačelnik Subotice Jene Maglai, predstavnici institucija hrvatske, nemačke, bunjevačke i mađarske nacionalne manjine.
Radio Subotica posluje kao javno preduzeće, čiji je osnivač Skuпština grada Subotice.
Emituje programe na srpskom, hrvatskom, mađarskom, nemačkom i bunjevačkom jeziku i ima 47 zaposlenih.
Proces privatizacije ove medijske kuće obustavljen je do daljeg zaključkom Vlade Srbije iz decembra 2007. godine, jer emituje programe na jezicima nacionalnih manjina.
Izvor: Tanjug, RTV
