03. Nov 2009
Mediji imaju ključnu ulogu u sprečavanju sukoba na Balkanu i stvaranju osnova za pomirenje među narodima, ocenjeno je danas u Beogradu na okruglom stolu o uticaju medija na uspostavljanje međuetničke i verske toleralncije.
Na skupu koji je u Medija centru organizovao Evropski centar za mir i razvoj (ECPD), učesnici su ukazali na štetan uticaj koji su pojedini mediji imali tokom 1990-ih godina na raspirivanje sukoba u regionu jugoistočne Evrope i pozvali na poštovanje profesionalnih normi novirastva.
Predsedavajući okruglog stola, predsednik Akademskog saveta ECPD Takehiro Togo naglasio je da je pristup informacijama od ključnog značaja za razvoj demokratije i upozorio da informacije takođe mogu da predstavljaju jedan od mehanizama kontrole.
“Treba da imamo medije koji vode računa o javnom interesu, a ne da budu pod kontrolom država”, rekao je Togo i dodao da mediji mogu biti i veoma moćno sredstvo za pomirenje među narodima.
U uvodnom izlaganju vladika budimljansko-nikšićki Joanikije ukazao je na značaj odnosa između crkve i medija jer hrisčhanstvo “nije samo religija srca niti mističnost udubljivanja, već i religija reči”.
“Odnos crkve i religije izuzetno je značajan ali i osetljiv jer je mali broj novinara koji imaju odgovarajuću kulturu i rečnik da bi mogli na objektivan način saopštavati o crkvenom delovanju”, rekao je vladika Joanikije.
Profesorka Odseka za informatologiju i komunikologiju Sveučilišta u Zadru Nada Zgrabljić-Rotar kazala je da u Hrvatskoj postoje četiri zakona koja se odnose na delovanje medija. Ona je dodala da država pomaže funkcinisanje medija, ali da i dalje postoje verske i medijske manipulacije.
O nekim osteljivim temama poput pitanja finansiranja verskih zajednica, u hrvatskim medijima još ne postoji dovoljno rasprave, rekla je Zgrabljić-Rotar i dodala da je to posledica tranzicije koja još nije završena.
Predsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Ljiljana Smajlović osudila je u ime tog udruženja inicijativu Tužilaštva za pokretanje istrage protiv pojedinih novinara za koje se sumnja da su svojim izveštavanjem tokom 1990-ih godina doprineli raspirivanju ratne atmosfere.
Ona je istakla da se UNS protivi načinu na koji Tužilaštvo pokušava da se bavi tim pitanjem, dodajući da je teško utvrditi odgovornost za nešto što se dogodilo pre 20-ak godina.
Smajlović je podsetila da nije utvrđena ni politička odgovornost za neke od glavnih učesnika sukoba iz 1990-ih, i navela da je pogrešno sada predstavljati novinare kao glavne krivce za izbijanje rata na području bivše Jugoslavije.
Na to je reagovala predsednica nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Nadežda Gaće koja je naglasila da se od 1987. godine u medijima vršila priprema za rat kroz manipulaciju informacijama.
Ona je podržala rad Tužilaštva da se rasvetli uloga pojedinih novinara u huškanju javnosti. Gaće je rekla da je i ranije bilo pokušaja preuveličavanja broja žrtava, posle Drugog svetskog rata, i da je taj pristup prisutan i posle poslednjih sukoba na Balkanu.
“Neki misle da je tragedija veća ako se prikaže veća brojka poginulih. Kao da nije već tragedija i kad pogine pet ljudi, a ne nekoliko stotina hiljada”, rekla je Gaće.
Koordinator za medije Tužilaštva za ratne zločine Jasna Janković podsetila je da su sukobi u bivšoj Jugoslaviji imali etničku i versku dimenziju. Ona je navela da su tužilaštva država u regionu mpostala glavni institucionalni mehanizam u stvaranju mostova pomirenja.
“Naša je obaveza da damo doprinos pravdi. Procesuiranjem ratnih zločina stvara se mogućnost da se oni više ne ponove”, naglasila je Janković.
Popodnevni deo okruglog stola nastavlja se sesijom posvećenoj pogledu novinara na izveštavanje o međuetničkim i verskim odnosima. U sesiji će učestvovati urednici i novinari medijskih kuća iz Srbije i regiona. Okrugli sto završava se večeras, a završnu reč daće potpredsednik Akademskog saveta ECPD Albert Mas.
