15. Sep 2009
Hrvatska radiotelevizija (HRT) trebalo bi od 2010. da postane prava javna televizija, na kojoj se više neće emitovati komercijalne reklame i oglasi.
Umesto toga, HRT bi se delom finansirao kao i do sada, iz pretplate, kojom se obezbeđuje oko 70 posto prihoda. Preostali novac prikupio bi se tako što bi dve komercijalne nacionalne televizijske kuće, Nova TV i RTL, izdvajale određeni procenat zarade od marketinga za javnu televiziju.
Hrvatska vlada potvrdila je prošle nedelje da priprema novi Zakon o HRT-u, kojim bi ta nacionalna TV kuća trebalo da postane jedna od šest ili sedam evropskih televizija na kojima će biti potpuno zabranjeno reklamiranje.
Vlada smatra da HRT u programskom smislu više ne može i ne treba da se takmiči s komercijalnim televizijama, jer je ta kuća javni medijski servis, te bi prema novim odredbama trebalo da funkcioniše po uzoru na druge javne televizije kao što je britanski Bi-Bi-Si (BBC).
Mediji navode da i rukovodstvo HRT-a smatra da je model prikupljanja prihoda od marketinga potrebno menjati kako bi državna TV kuća konacno zaista postala javna televizija, a ne medij koji se s drugim TV stanicama besomučno takmiči za svoj komad “kolača” na medijskom tržištu.
Nezvanično se, međutim, saznaje da je rukovodstvo HRT-a sklonije nešto blažoj varijanti uklanjanja te TV kuće s oglasnog tržišta.
Šefovi HRT-a smatraju da bi mnogo prihvatljiviji model bio da se, umesto dosadašnjih zakonski odobrenih devet minuta za reklamne poruke u svakom satu emitovanja, taj prostor smanji na dve minute reklama.
Prema najnovijim podacima, tokom 2008. na televizijsko oglašavanje potrošeno je oko 960 miliona kuna (više od 131 milion evra), od čega je HTV kao najveća kuća naplatio 400 miliona kuna, po 275 miliona zaradile su dve privatne televizije sa nacionalnom frekevencijom, NovaTV i RTL, dok samo 10 miliona kuna otpada na preostale lokalne i regionalne TV kuće.
Usvajanje novog zakona pozdravili su predstavnici komercijalnih televizija jer će uklanjanje HRT-a sa oglasnog tržišta, kako se veruje, direktno smanjiti prostor za reklamiranje, što će onda automatski povećati konkurentnost, pa i cenu oglasnog prostora na komercijalnim TV kućama.
Posredno bi od toga i HRT imao korist, jer bi ta kuća mogla računati na više novca koji bi komercijalne televizije morale izdvajati iz svoje zarade od marketinga i uplaćivati HRT-u.
Iako procenat koji bi komercijalne TV kuće trebalo da uplaćuju HRT-u na ime naknade još nije preciziran, iz HRT-a nezvanično navode da bi bilo dovoljno da Nova TV i RTL izdvoje između 25 i 30 odsto svojih marketinških prihoda za potrebe HRT-a.
Nov način funkcionisanja HRT-a, po mišljenju dela stručnjaka koji se bave analizama televizijskog programa, trebalo bi da donese i kvalitetniji program, u kojem više neće prevladavati jeftine i loše “sapunice” i neinventivni šou programi prekopirani od inostranih TV kuća.
Drgi su ipak oprezni i sumnjičavo vrte glavom, upozoravajući kako bi novim zakonom HRT mogla biti pretvorena u marginalnu televiziju koja će izgubiti tržišnu utakmicu sa privatnim nacionalnim TV kućama, te će i dalje isisavati novac iz državnog budžeta, jer joj novac sakupljen od pretplate i naknada neće biti dovoljan za izdržavanjeglomaznog aparata sa nekoliko hiljada zaposlenih.
