10. Jun 2009
Šef novosadske kancelarije Helsinškog odbora za ljudska prava Pavel Domonji izjavio je da u Srbiji ne postoji promišljena manjinska politika.
“Na delu je otvoreno ignorisanje i nipodaštavanje manjina. Vlasti koriste manjine jedino kao neku vrstu plakata prema inostranstvu, dokpromišljena manjinska politika u Srbiji ne postoji”, rekao je Domonji na okruglom stolu “Informisanje na jezicima nacionalnih manjina” u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine (NDNV).
Podsetio je da se već godinama čeka na donošenje zakona onacionalnim savetima, zbog čega velika većina manjinskih saveta radi u nezakonitim uslovima, jer im je istekao mandat, a novog zakona još uvek nema.
Domonji je ocenio da država ne želi da se odrekne vlasništva nad medijima.
“Zaustavljanje privatizacije pod izgovorom da žele da se sačuvaju manjinski mediji samo je izgovor. Država ne želi deetatizaciju, ona ne želi da digne ruke od medija”, naveo je Domonji.
Glavna urednica nedeljnika na rusinskom jeziku “Ruske slovo”, čiji je osnivač Nacionalni savet Rusina, Jelena Perković kazala je da treba obezbediti veći stepen samostalnosti za uređivačke politike listova na jezicima nacionalnih manjina.
Dodala je da nije bilo direktnih pokušaja mešanja u uređivačku politiku tog lista.
Navela je da “Ruske slovo” nije dobilo “ni dinara” od Nacionalnog saveta, nego novac dobija direktno iz budžeta Vojvodine i na osnovu različitih konkursa.
“Manjinski mediji ostali su na budžetu Vojvodine, što znači mnogo za njihovu sigurnost”, kazala je Perkovićeva.
Profesor novinarstva Rade Veljanovski kritikovao je odluku Skupštine Vojvodine iz 2004. godine da osnivačka prava nad listovima na jezicima manjina prenese na manjinske nacionalne savete i ocenio da tom odlukom problem nije rešen, nego samo odložen i “zamagljen”.
“To je samo presvučena i našminkana etatizacija, a ne deetatizacija. Država je ostala u tim medijima”, rekao je Veljanovski i založio se za izradu strategije privatizacije manjinskih medija, kako bi država konačno kazala koji od tih medija ne smeju propasti, bez obzira na proces privatizacije.
On je pozvao Pokrajinski sekretarijat za informacije, NDNV i ostale zainteresovane strane da sačine akcioni plan privatizacije medija, sa posebnim naglaskom na medije na jezicima nacionalnih manjina.
Direktor privatnog Radija Srbobran Ivica Šmit zatražio je da se odblokira proces privatizacije, kako bi svi mediji poslovali u jednakim tržišnim uslovima.
“A tada će opstati oni koji žele da rade i koji znaju da rade posao”, rekao je Šmit i zatražio da se podhitno ugase i piratske radio stanice, pošto legalni emiteri posluju sve teže i teže zbog navedene neravnopravne tržišne utakmice.
Okrugli sto NDNV je organizovao uz podršku Fonda za otvoreno društvo i Pokrajinskog sekretarijata za informacije.
