Novinarka nabavila 20 lažnih pasoša

Uprkos svim merama bezbednosti i uverenju da je teško domoći se lažnog pasoša neke zemlje Evropske unije, u stvarnosti

06. Dec 2006

Reading Time: 2 minutes

Uprkos svim merama bezbednosti i uverenju da je teško domoći se lažnog pasoša neke zemlje Evropske unije, u stvarnosti je drugačije. Novinarka BBC-ja Sahida Tulaganova uspela je da kupi čak 20 pasoša – sve iz različitih zemalja EU – i uđe u Britaniju dva puta. Tulaganova je u Poljskoj kupila ukradene poljske i litvanske pasoše i dobila savet kako da najlakše uđe u Britaniju. Dakle, ne preko aerodroma Hitrou, već preko druga dva manja londonska aerodroma – Lutona i Stansteda, ili još bolje autobusom. Tulaganova objašnjava da je u Poljskoj vrlo lako nabaviti lažni pasoš, dok je u nekim drugim zemljama bilo teže, ali izvodljivo. “U Mađarskoj je bilo malo teže, ali sam naišla na neke Arape, koji su, kad su čuli da sam muslimanka, hteli da mi pomognu. Bile su mi potrebne tri nedelje da u Mađarskoj dobijem slovački pasoš. U Grčkoj je bilo dosta teško, jer sam morala da se pretvaram da sam Iranka, a nemački pasoš sam dobila za tri dana”, kaže ova novinarka. Prema njenim rečima, tri pasoša su bila naručena, uzela je tuđi identitet. “Neko u Letoniji je aplicirao za pasoš sa mojom slikom i dobila sam fantastičan dokument s kojim možete da idete bilo gde. Većina drugih pasoša je ukradena, moja slika je samo ubačena, ali su takode dobrog kvaliteta. Ljudi koji ih faslifikuju su pravi profesionalci”.
Iako Bugarska važi za Meku falsifikatora, Tulaganova je tamo doživela najneprijatniji trenutak cele avanture. “Upoznala sam Albanca koji je izbegao iz Crne Gore zbog nekih problema sa drogom. Obećao je da će mi nabaviti pet različitih pasoša, po ceni od 3.000 evra. Dogovorili smo i datum, ali tada je počeo da ‘vrda’, prošle su četiri nedelje”. “Konačno smo dogovorili sastanak, oko ponoći, u zabačenom delu Sofije. Dao mi je dobro upakovan paketić, upozoravajući me da ga ne otvaram, jer navodno nije bezbedno. Ja sam to ipak učinila i unutra su, umesto pasoša, bile nekakve svesčice. Kada sam se pobunila, izvadio je nož i rekao da je bolje da ga ne ljutim. Dala sam mu novac i pobegla”, priča Tulaganova. Ona kaže da u Bugarskoj prosto nije imala dobre kontakte, jer su je uveravali da je ta zemlja, što se falsifikovanih pasoša tiče, “najslabija karika”. Lažna dokumenta mogu se navodno dobiti direktno od Ministarstva unutrašnjih poslova.
Falsifikovani ili ukradeni pasoš može se kupiti za nepunih 150 evra, čime njegov novi vlasnik dobija pravo da živi i radi u Britaniji, s pristupom socijalnom i zdravstvenom osiguranju. Uprkos novim merama britanske vlade, koja je pojačala pasošku kontrolu i dodatno obezbedila britanske granice, BBC-jeva novinarka je uspela da uđe u Britaniju dva puta, sa pasošima Letonije i Estonije. “Prvi put sam uzela trajekt od Bilbaa do Portsmuta, s besprekornim letonskim pasošem. Carinici su ga pomno pregledali, ali su me pustili. Mislila sam da će drugi dolazak vozom Eurostar sa ukradenim estonskim pasošem biti mnogo teži, jer su me svi prodavci upozorili da nikako ne idem tim putem, ali prošlo je bolje nego u Portsmutu”.
Nadležni britanski zvaničnici nisu bili raspoloženi za komentar. Laburistički poslanik Majkl Kesmen je rekao da je sve to vrlo zabrinjavajuće. “Informacije koje imamo na nivou EU ne koriste se u dovoljnoj meri. Na primer, svi ukradeni pasoši bi trebalo da budu registrovani u takozvanom ‘šengenskom informacionom sistemu’, ali to nije uvek slučaj”. Prema britanskim propisima, onima koji su uhvaćeni da prodaju ili koriste lažne pasoše preti maksimalna kazna od 10 godina zatvora. London tesno saraduje s ostalim evropskim zemljama na uvodenju novih tehnologija koje će dodatno otežati ovu kriminalnu praksu. 

Print Friendly, PDF & Email