02. Oct 2006
Tekst novog Ustava Srbije donosi nekoliko novosti na polju borbe protiv korupcije i promene koje se mogu odraziti na sadržaj anitkorupcijskih zakona, među kojima je podizanje prava na dostupnost informacija na nivo ustavnog prava.
Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izrazio je zadovoljstvo što je u Ustav uneto pravo građana na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija. Šabić je agenciji Beta kazao da je unošenje tog prava u Ustav osnov da se ono jače tretira i da nastavi da deluje kao dobar mehanizam u borbi protiv korupcije.
Programski direktor Transaprentnosti Srbija Nemanja Nenadić ukazao je da je članom 51 na nivo ustavnih prava građana podignuto važno pravo koje se do sada nije nalazilo u ustavu – pravno na pristup podacima u posedu državnih organa i organa kojima su poverena javna ovlašćenja. “Jedino što se svakako može prigovoriti jeste što se ta norma nalazi ne kao posebno pravo, već kao deo prava na obaveštenost. Očigledno je da je uneta u tekst pod pritiskom poverenika, nevladinih informacija i medija”, naveo je Nenadić u izjavi agenciji Beta. U prvobitnom radnom tekstu ustava i predlogu vladajuće koalicije taj stav je glasio: “Državni organi i imaoci javnih ovlašćenja nisu dužni da javnosti učine dostupnim jedino obaveštenja koja su proglašena državnom ili službenom tajnom”. Za pitanje borbe protiv korupcije odnosno modaliteta političke korupcije sa kojim ćemo se suočavati po donošenju ustava važna je odredba o položaju narodnih poslanika, naveo je Nenadić. Odustalo se od koncepta slobodnog mandata koji je predlagala vladajuća koalicija i u članu 102 se donosi mogućnost da narodni poslanik, pod uslovima određenim zakonom, mandat stavi na raspolaganje stranci. Treba videti kako će to biti operacinalizovano kroz zakon o izboru poslanika i poslovnik o radu Skupštine, naveo je programski direktor Transparentnosti. On je, kao važno, naveo i da je izbačcena mogućnost koja je postojala da ministri vlade zadrže status narodnih poslanika.
Pada u oči, izjavio je Nenadić, i da se eksplicitnije pominje zabrana sukoba interesa, iako član 6 Ustava nije srećno formulisan ali može da predstavlja osnov za dalju razradu kroz zakone iz te oblasti. “Ostaje za buduća i nadamo se skorašnja razmatranja pitanje imuniteta nosilaca državnih funkcija. Predloženo je i preporučeno Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije da se preispita obim imuniteta nosilaca državnih funkcija, a u tekstu Ustava se ne primećuju odstupanja u odnosu na ranije odredbe”, ukazao je Nenadić. Prema njegovim rečima, predstoji da se vidi da li će odredbe o imunitetu biti ocenjene kao adekvatne od strane međunarodnih organziacija čiji je Srbija član, prevenstveno u evaluaciji GREKO-a, organizaciji Saveta Evrope.
