11. Sep 2006
Srpsku medjjsku industriju godinama karakterišu hiperkonkurencija elektronskih medija, nepoštovanje zakona i pravila slobodnog tržišta kao i svakodnevno kršenje osnovnih profesionalnih standarda, ocenila je mednski ekspert Mirjana Milošević.
Te odlike tržišta u Srbiji su „simptom nedostatka kapaciteta javnih vlasti da osmisle medijsku politiku, usvoje odgovarajuće zakone i da ih efikasno primenjuju”, navedeno je u tekstu objavljenom u sklopu priprema za javnu raspravu o izmenama Zakona o radiodifuziji koju organizuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Miloševićeva je navela da je, nasuprot situaciji u Srbiji, liberalizacija poslovanja na razvijenim medijskim tržištima u svetu praćena postavljanjem odgovarajućih standarda i poštovanjem pravne regulative.
“Povećanjem broja medijskih kampanja i mogućnosti ostvarivanja velikih profita mediji su postali jedna od najprofitabilnijih industrija i važan deo globalnog tržišta”, navedeno je u tekstu.
Nedostatak ili neprimenjivanje regulative u sferi telekomunikacija i radiodifuzije tokom proteklih 15 godina omogućilo je lak „ulazak” medijskih kompanija na tržište ali i političke i finansijske zloupotrebe medijskog prostora.
Glavni imperativ privatnih medija jeste zarađivanje profita a pošto regulativa od njih ne zahteva poštovanje zakonom određenih standarda oni će, po ekonomskom principu tržišta, težiti smanjenju troškova i uvećanju zarade uz proizvodnju programa koji privlače najšire slojeve publike, navedeno je u tekstu.
Zvanični podaci o oglašivačkom tržištu u Srbiji ne postoje ali prema proceni agencije AGB Nilsen Medija Risrč ukupna sredstva uložena u oglašavanje 2005. procenjena su na oko 90 miliona evra od čega je čak oko 65 procenata potrošeno na televizijsko oglašavanje a 20 odsto na štampu.
Savet Radiodifuzne agencije (RRA) je, prema mišljenju Miloševićeve, prilikom izrade Strategije razvoja radiodifuzije, odbio da prepozna značaj tržišta i svoj uticaj na njega.
Savet je propustio da uradi detaljnu analizu tržišta, elektronskih medija i oglašivača i utvrdi šta se nudi na tržištu a zatim da regulativno utiče na oblast gde je tržište propustilo da odgovori na potrebe građana, navedeno je u tekstu.
