29. Sep 2006
Nezavisna organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava osudila je izveštavanje beogradskih medija o situaciji na Kosovu, ocenjujući da ono negativno utiče na to kako kosovski Srbi sagledavaju svoje okruženje. Kako se navodi na internet prezentaciji BIRNA, sajtu Balkan insajt, “slika Kosova koju nude srpske dnevne novine daleko je od istine”. U izveštaju se ocenjuje da većinu nealbanskih medijskih kuća čine radio stanice, koje se uzdržavaju od sopstvenog izveštavanja i radije prenose vesti iz Beograda.
Do sličnog zaključka je u svom izveštaju o lokalnim elektornskim medijima na Kosovu došla i misija OEBS-a. Misija je konstatovala da “oni (mediji) uglavnom reemituju vesti iz Beograda, i tako ne samo da zapostavljaju izveštavanje o događajima sa čitavog Kosova, već i otvaraju prostor za izveštavanje fokusirano na Beograd.”
Urednik mesečnika “Glas juga” Živojin Rakočević smatra da odsustvo licenciranih frekvencija za televiziju i radio, kao i novinskih agencija na srpskom jeziku, ostavlja otvoren prostor za medije iz Beograda. Prema njegovom mišljenju, “beogradski mediji nisu izmenili obrazac izveštavanja o Kosovu, koji je usvojen pre dvadeset godina”, a čiji su jezik i terminologija, “utvrđeni za vreme vladavine Slobodana Milosevića”.
Jedan od autora izveštaja Inicijative mladih Nikola Tomić smatra da tavka situacija doprinosi osećaju izolovanosti kod kosovskih Srba. “Ovi mediji prenose dezinformacije, izvlače činjenice iz konteksta, serviraju čitaocima nekompletne informacije i redovno se koriste stereotipima o kosovskim Albancima, naročito u izveštajima o njihovoj političkoj eliti”, izjavio je Tomić za Balkan insajt.
Portparol premijera Kosova Ulpijana Ljama navela je da srpski mediji zloupotrebljavaju svoj monopol. “Nažalost, Srbi koji žive na Kosovu stiču potpuno nerealističnu sliku stanja i dešavanja na Kosovu, a to je situacija koja se mora promeniti”, izjavila je ona za Balkan insajt. Ona je dodala da je Vlada Kosova odvojila 50.000 evra za finansiranje medijskih kuća koje rade na manjinskim jezicima da bi tako stimulisala nealbanske programe.
Privremeni komesar za medije, telo koje reguliše medijsku scenu na Kosovu, kaže da na toj teritoriji sa dozvolom radi 111 medijskih kuća, od toga 89 radio stanica i 22 televizijske kuće. Gotovo dve trećine emituju program na albanskom jeziku, dok su ostale na srpskom ili dvojezične.
