27. Aug 2006
Odluka Vlade Republike Srpske da raspiše tender za prodaju državnog kapitala u “Telekomu Srpske” potvrdila je da se privatizacija u tranzicijskim društvima, pa i BiH, po pravilu pojavljuje kao političko, a ne ekonomsko pitanje kako to logika nalaže. Još kada se radi o državi u kojoj je sve, od vlasti, preko medija, do javnih preduzeća raspodeljeno između predstavnika tri naroda, onda najava da će jedan od telekoma u BiH ići u privatizaciju pre druga dva, tu zemlju dodatno deli po duboko ucrtanim nacionalnim šavovima.
Tender za prodaju 65 odsto državnog kapitala “Telekoma Srpske” raspisan je 4. avgusta, rok za predaju ponuda je 4. septembar, a u pozivu za učešće na tenderu ne navodi se najniža cena državnog kapitala. Premijer RS Milorad Dodik ranije je istakao da ponude niže od 400 miliona evra uopšte neće biti razmatrane. Pravo učešća na tenderu mogu ostvariti kompanije koje imaju najmanje 800.000 pretplatnika u fiksnoj telefoniji, odnosno 1,5 milion u mobilnoj telefoniji, s tim da su u poslovnoj prošloj godini ostvarile prihod veći od 500 miliona evra. Kupac “Telekoma Srpske” biće dužan da zadrži osnovnu delatnost preduzeća, da najmanje pet godina poštuje kolektivni ugovor potpisan sa sindikatom Telekoma, da trajno zadrži sedište kompanije u Banjaluci, kao i da u prvoj godini u razvoj investira najmanje 50 miliona evra.
Vlada RS zadržala je pravo na korištenje telekomunikacione infrastrukture preduzeća. Objavljivanju tendera za privatizaciju “Telekoma Srpske” prethodile su žučne reakcije bošnjačkih i hrvatskih delegata u Veću naroda RS. Oni su insistirali da sva tri telekoma u BiH – “Telekom Srpske”, “BH telekom” (bošnjačka interesna sfera) i HT Mostar (hrvatska interesna sfera) budu privatizovana istovremeno, ističući kako bi pojedinačna privatizacija bilo kojeg od njih bila na štetu druga dva.
Iz bošnjačkog tabora stigle su i optužbe na račun srpskih vlasti da “Telekom Srpske” poistovećuju sa srpskim narodom, “iako su ga gradili i Bošnjaci i Hrvati”, zbog čega i oni treba da imaju koristi od njegove privatizacije.
Nedugo nakon objavljivanja tendera za privatizaciju “Telekoma Srpske” oglasio se i predsedavajući Saveta ministara BiH Adnan Terzić tvrdnjom da RS nema pravo da proda ovo preduzeće. Terzić je od Kancelarije visokog predstavnika (OHR) zatržio pravno tumačenje o nadležnostima države u oblasti telekomunikacije, pozivajući se na Aneks 9 Dejtonskog sporazuma prema kojem je nakon potpisivanja tog mirovnog ugovora trebalo da bude osnovana komisija za javne korporacije. Ta komisija, tvrdi Terzić, trebalo je da razmotri osnivanje javnih korporacija u oblasti saobraćaja, energije, poštanskih i komunalnih usluga, koje bi radile na dobrobit svih entiteta. Komisija, međutim, nikada nije osnovana, a Terzić sada od OHR traži odgovor na pitanje da li je država BiH nadležna za upravljanje sektorom telekomunikacija, pa i privatizaciju telekom operatera, i koje su posledice kršenja Aneksa 9 Dejtonskog sporazuma. Predsedavajući Saveta ministara BiH još nije dobio odgovor od OHR-a, ali mu je premijer RS Milorad Dodik već poručio da “Telekom Srpske” pripada RS, da entitet raspolaže tim preduzećem i da “ima pravo da ga proda i radi s njim šta hoće”.
Odluka vlasti u Banjaluci da privatizuju svoj telekom, nagnala je i Vladu Federacije BiH da sagleda moguće posledice prodaje “Telekoma Srpske” na “BH telekom” i HT Mostar i ubrzano počne da radi na pripremi mera za privatizaciju i raspisivanje tendera za prodaju ova dva operatera. Prema objavljenoj proceni pojedinih stručnjaka iz Federacije BIH, prodaja “Telekoma Srpske” umanjiće cenu druga dva operatera u tom entitetu, naneće štetu državi i do milijardu konvertibilnih maraka (oko 500 miliona evra), dok bi gubitak za BH Telekom, HT Mostar (fiksna telefonija) i Eronet (mobilna telefonija) bio najmanje 200 miliona evra. Osim toga, ukoliko se “Telekom Srpske” prvi proda biće tehnički i komercijalno daleko iznad ostalih operatera, tako da će im “preoteti” posao što će dovesti do sniženja cena i povećanja broja pretplatnika. Premijer Dodik, ne bez osnova, računa da će njegova stranka pobediti na oktobarskim izborima, što bi mu omogućilo još jedan premijerski madat. U takvoj računici, odlukom da proda “Telekom Srpske” dobija duplo – za državni kapital u tom preduzeću dobiće više para nego Federacija BiH, čime je naneo ne samo ekonomski već i politički udarac vlastima u Sarajevu, a što mu dodatno popravlja rejting u matičnom entitetu s obzirom da se međunacionalna poigravanja u BiH još najviše cene. S druge strane, dobar deo para od prodaje Telekoma Dodik će ubrizgati u socijalni sektor za kupovinu mira u kući, u kojoj je sve više radnika na čekanju i firmi u stečaju, a sve manje onih koji se mogu pohvaliti dobrim životnim standardom.
