10. Aug 2006
Jedan od „darova“ tranzicije u Srbiji je i prava najezda TV kvizova, koji su postali nova zabava za „široke narodne mase“. Osim nekoliko „ozbiljnih“, bolje rečeno licenciranih, na ekranima se vrti bezbroj niskobudžetskih kvizova koji su na granici „prevarnih“. U bilo koje doba dana ili noći građani Srbije mogu na bar tri televizije istovremeno da se suoče sa usamljenim voditeljem koji sumanuto ponavlja nekoliko istih rečenica („ajmo, idemo, javite se, još malo je ostalo…“). I dok se budžet organizatora ove svojevrsne igre na sreću puni, gledaoca, koji neumorno zove opterećen željom da baš on postane srećni dobitnik, na kraju meseca sačekaće visok telefonski račun. Treba podsetiti da svaki poziv, bez obzira na to da li se gledalac uključi u program ili ne, košta od 30 do 50 dinara plus porez na dodatu vrednost.
Iako je možda malo zakasnela, reakcija inspekcije Ministarstva trgovine koja je uručila prva rešenja organizatorima TV kvizova koji su, nepotpunim i nejasnim informacijama o cenama poziva, dovodili gledaoce u zabludu i tako prekršili Zakon o oglašavanju i Zakon o zaštiti potrošača, nagoveštava da je možda kviz prevarantima odzvonilo. Prva na udaru našla se Art televizija, kao organizator dva kviza: Kvizomanija i Nikola Tesla, koji se svakodnevno emituju u intervalima od 12 do 13 časova, odnosno od 16 do 17 sati. Toj televiziji je naloženo da u roku od dve nedelje otkloni nedostatke, odnosno da potencijalne takmičare precizno obavesti o propozicijama učestvovanja u kvizu, posebno o načinu „odbrojavanja“ impulsa i naplate poziva. Rešenje sa istim nalogom stiglo je i na adresu firme KBM internešenel, kao proizvođaču i nosiocu autorskih prava kviza Prutić, koji je emitovan na dečjoj televiziji Hepi TV. Provera načina organizovanja kviza juče je počela i na SOS kanalu. Te televizije će u roku od mesec dana morati da obeštete gledaoce koji su protiv njih podneli prijave, a od Telekoma je zatraženo da dostavi spisak svih onih građana koji su uputili žalbu tom preduzeću. U Ministarstvu trgovine najavili su da bi kazne za organizatore kvizova mogle biti i do milion dinara.
Direktor marketinga Art televizije Mileva Mijatović potvrdila je za Danas da je ta TV dobila rešenje Ministarstva trgovine ali je dodala da su u vezi sa tim u javnosti plasirane poluistinite informacije.
– Jedina nepravilnost koja je uočena kod naših kvizova jeste da govorni automat nije davao informaciju da je cena poziva 30 dinara plus PDV. Na ekranu je od početka emitovanja stajala cena poziva, a bila je istaknuta i u krolu. Uprkos tome, plasirana je priča da je Art televizija kršila zakon već od trenutka kada je krenula sa emitovanjem, a mi smo zapravo među poslednjima krenuli sa tim programom. Ne znam ni iz kojih razloga je inspekcija prvo došla kod nas. Rešenje smo dobili pre pet dana i već posle dva dana smo otklonili nedostatak tako što smo napravili novi ugovor sa Telekomom i sada je sve u redu sa govornim automatom. Treba reći da smo govorni automat, kao i sve televizije, samo preuzeli od Telekoma – naglašava Mijatović.
Ona napominje da se sve nagrade uredno isplaćuju, kao i da su potencijalni učesnici, koji nisu uspeli da se uključe u kviz, dobijali rančeve, torbe, majice i slične nagrade.
– Ograničili smo i vreme javljanja i uradili sve što smo mogli da bismo bili što korektniji. Nije televizija kriva što gledaoci zovu više puta pa naprave račun. Nijedna televizija ne može da bude odgovorna zbog toga što je neko nesavestan i neodgovoran prema sebi – zaključuje Mijatović.
Profesor psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Žarko Trebješanin kaže za Danas da „nasedanje“ građana na „prevarne“ kvizove nije jedini fenomen te vrste sa kojim se stanovništvo u Srbiji gotovo svakodnevno sreće. On ističe da je ta situacija slična onoj u kojoj banke, reklamirajući kredite, sakrivaju sve elemente ugovora o kreditiranju što korisnike bankarskih pozajmica dovodi u zabludu.
U uvodnim odredbama Zakon o oglašavanju precizirao je da oglasna poruka mora da bude istinita, potpuna i određena i da nisu izostavljeni podaci koji su od značaja za sticanje prave predstave o predmetu oglašavanja. Ističe se, takođe, da oglasnom porukom ne sme da se zloupotrebljava poverenje, nedostatak iskustva ili znanja primalaca oglasa. Članom 30. zabranjeno je izostavljanje važnih podataka koji izazivaju zabludu o proizvodu ili usluzi. U članu 57. navodi se da oglasna poruka koja upućuje na telefonski broj za koji važi posebna tarifa, kakav je slučaj sa kvizovima koji se emituju na pojedinim televizijama, mora da sadrži iznos te tarife koji je uočljiv tokom celog trajanja oglasne poruke.
