11. Jul 2006
U Potočarima kod Srebrenice završen je komemorativni skup koji je održan povodom 11. godišnjice masakra u Srebrenici. U julu 1995. godine, nakon ulaska vojnih snaga bosanskih Srba u Srebrenicu, tada zaštićenu zonu UN-a, ubijeno je više od 7.000 hiljada muškaraca i dečaka Bošnjaka. Danas je u Memorijalnom centru pokopano 505 identifikovanih žrtava, a do sada je na istom mestu sahranjeno 1.937 osoba. Prvih 600 identifikovanih osoba ukupani su u Memorijanom centru u Potočarima 31. marta 2003. godine. Prema procenama Organizacionog odbora, u Potočare je danas došlo oko 25 do 30 hiljada posetilaca iz BiH i dijaspore. Ovogodišnja komemoracija je na zahtev porodica ubijenih verskog karaktera, bez političkih govora. Među mnogoborjnim gostima, komemoraciji je prisustvovala i glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte, koja je izjavila da je došla kako bi odala počast žrtvama genocida i kratko dodala :”Jako sam ljuta što su Radovan Karadžić i Ratko Mladić još slobodni”. Nakon sahrane, Del Ponte se sastala sa predstavnicima udruženja žrtava iz Srebrenice.
Poglavar Islamske zajednice u BiH Mustafa efendija Cerić, koji je danas predvodio sahranu za 505 identifikovanih ubijenih Srebreničana, rekao je da “od 11. jula 1995. godine više ništa nije isto… a da će “pravda stići svakog zločinca ma koliko bežao i krio se”.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc Šiling saopštio je da je “čak i nakon proteklog vremena nemoguće u potpunosti shvatiti užas onoga što se u Srebrenici dogodilo prije 11 godina”. “Svaki put kada pomislim na Srebrenicu, moram da se upitam šta smo još mi mogli i trebali uraditi, šta sam ja mogao i trebao uraditi, da bi sprečili pokolj u gradu koji je, na kraju, bio proglašen sigurnosnom zonom UN-a”,navedeno je u saopštenju Šilinga. On je naveo da je tačno pola veka nakon završetka Drugog svetskog rata dozvoljeno da se pred načim očima dogodi genocid.
Za zločine u Srebrenici u Haškom sudu je na 35 godina zatvora osuđen komandant Drinskog korpusa vojske RS Radislav Krstić. Za zločine u Srebrenici još su osuđeni Momir Nikolić, Vidoje Blagojević, Dragan Obrenović, Dragan Jokić i Dražen Erdemović. Na početak suđenja za masakr u Srebrenici čeka još osam bivših oficira Vojske RS, dok su prvooptuženi Radovan Karadzić i general Ratko Mladić u bekstvu.
U okviru obeležavanja 11. godišnjice masakra u Srebrenici, srebrenička udruženja su odlučila da dodele nagrada za borbu protiv genocida “Srebrenica 95” predsedniku Društva za ugrožene narode Tilman Cilhu. Savet ministara BiH donelo je odluku da se 11. juli proglasi Danom žalosti u BiH. Danas su zastave na institucijama BiH spuštene na pola koplja.
Komemoraciji u Srebrenici prisustvovali su mnogobrojni međunarodni i domaći zvaničnici, među kojima i direktorka UNHCR-a za Evropu Pirko Kourula (Pirkko Kourula), koja će tokom dana posetiti povratnike u Srebrenici i Bratuncu. U Potočarima su boravile i predstavnice udruženja iz Beograda “Žene u crnom” koje su položile venac na kojem piše “Oprostite nam”. Komemoraciji je prisustvovala i delegacija Vlade Republike Srpske (RS) koju čine potpredsednici Vlade RS Anton Kasipović i Omer Branković, dok je u ime premijera komemoraciji prisustvovao njegov savetnik Miladin Dragičević jer Milorad Dodik boravi u zvaničnoj poseti Izraelu. Predsednik RS Dragan Čavić izjavio je da neće prisustvovati komemoraciji navodeći da “neće da se druži sa Naserom Orićem”, dok je Orić juče izjavio da neće doći u Potočare kako njegovo prisustvo ne bi izazvalo negativne reakcije. Naser Orić je nedavno u Haškom tribunalu osuđen na dve godine zatvora i odmah pošten na slobodu, pošto je u opritvorskoj jedinici proveo više od tri godine. On je bio optužen za zločine nad srpskim civilima u okolini Srebrenice. Skup u Srebrenici danas su obezbeđivale sve policijske i obaveštajne agencije u BiH u saradnji i sa evropskom policijom u BiH (EUPM), a incidenti nisu zabeleženi.
Memorijalni centar u Potočarima, gde će biti sahranjena sva identifikovana tela stradalih iz Srebrenice, počeo je da se gradi 2001. godine, a izgradnja tog centra koštala je preko 10 miliona maraka koje su obezbjeđene iz stranih, domaćih i donatorskih fondova. Centar je zvanično otvorio u sepetmbru 2003. godine bivši američki predsednik Bil Klinton (Bill Clinton).
