30. Jun 2006
Glavni problemi u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja su neznanje predstavnika organa vlasti, nemogućnost kontrole i nepostojanje mehanizama izvršenja u slučajevima nepostupanja po zakonu, pokazalo je istraživanje grupe nevladinih organizacija. Na današnjem okruglom stolu o primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama u organizaciji Koalicije nevladinih organizacija za slobodu pristupa informacijama ukazano je da je potrebno menjati zakon, kao i pripremati usvajanje povezanih zakona o zaštiti podataka o ličnosti i o klasifikaciji tajni.
Izvršni direktor Fonda za otvoreno društvo Jadranka Jelinčić ukazala je da se za godinu i po dana primene zakona institucija Poverenika za informacije postavila kao četvrta – nezavisna vlast i da su u relativno kratkom roku skoro svi organi vlasti uspostavili unutrašnje procedure za poštovanje zakona i da tražioci informacija dobijaju odgovore. Ona je ocenila da se zakon primenjuje zahvaljujući Povereniku i grupi nevladinih organizacija koji su održali na stotine seminara za predstavnike organa vlasti i nastupa na medijima zbog čega se nije ponovila praksa kao, na primer u Rumuniji, gde građani u prvih godinu i po dana nisu zatražili nijednu informaciju na osnovu zakona.
Koalicija nevladinih organizacija je pripremila sedam amandmana čije bi usvajanje u Skupštini Srbije omogućilo adekvatnu primenu i otklonilo prepreke u sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Oni su predloženi da se zakonom isključi odgovornost izvora informacija u organima vlasti, tako što pravno ne bi ogovarala ona lica koja daju informaciju, naročito ako je reč o učinjenom krivičnom delu, aktu korupcije, propustu ili greški sa ozbiljnim posledicama. Takođe, zatraženo je da se zakonom precizira da državni organi postupaju po zahtevima za dobijanje informacije, umesto da odlučuju o zahtevu, kako je navedeno u zakonu. Radi efikasne kontrole primene zakona predloženo je da se mehanizam nadzora izmesti iz Ministarstva kulture i medija u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu. U obrazloženju tog predloga navodi se da Ministarstvo za kulturu i medija nema ni stučnog kadra ni dovoljno volje da pokrene prekršajne postupke protiv organa javne vlasti. Takođe je predloženo da se zakonom uvede efikasna kaznena politika i protiv ovlašćenih lica organa javne vlasti koji izbegavaju da u zakonskim rokovima obezbede pristup informacijama od javnog značaja.
